Potreba za komunikacijom i započinjanjem razgovora uvek je mnogo zdravija od povlačenja u sebe. Iako to ne znači da čim sledeći put budete čekali u nekom redu, treba da započinjete nenametljive razgovore s osobama koje ne poznajete, bićete iznenađeni koliko će ljudi prihvatiti tu vrstu kontakta, makar stajali ispred bankomata ili aparata za kafu. Ne treba uvek poći od zaključka da svi hoće svoj mir i da je nekulturno započeti razgovor s potpunim strancem.
Naravno, svi se mi trudimo da pazimo kako i šta govorimo u zavisnosti od prilike; svi na neki način odmeravamo do koje mere želimo ili ne želimo da se socijalizujemo. Međutim, treba da imate na umu da osoba s kojom delite kancelariju nije napravljena od voska – neće je istopiti malo prave ljudske komunikacije o bilo kojoj opštoj temi. Čak i ako bi vaš kolega ili koleginica želeo/želela da nastavi s poslom, ne dozvolite da se to dogodi, makar na 15 minuta u toku jednog radnog dana. Prilično je logično da osobe koje imaju prijatelje na poslu, a ne samo kolege, lakše podnose stres, manje ga i doživljavaju, a i depresije ih češće zaobilaze. „Čašica razgovora“ će prijati i vama i vašem kolegi, jer kada malo „produvate ventile“, i rad u kancelariji može da bude daleko efikasniji.
Na kraju krajeva, jedan razgovor ne može ništa da vas košta, osim nekoliko minuta vremena, a nekoj osobi upravo takav pristup može da bude od velike koristi. Ne morate da date mnogo, a možete mnogo da dobijete. Upoznavanje ljudi koji nisu poput vas i razgovor, koji može da deluje čak i lekovito u određenom trenutku, mogu dovesti do toga da popravite svoje samopouzdanje i kontakt s osobama o kojima ne znate mnogo toga, a često su u vašem poslovnom ili privatnom okruženju. Da li će tema biti nešto konkretno ili ćete samo proćaskati o odnosu prema životu uopšte manje je važno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com