Ono što je bitno reći o trpljenju torture na radnom mestu jeste i to da pol žrtve praktično ne igra nikakvu ulogu. I žene i muškarci u savremenom poslovnom svetu trpe različite vrste pritisaka, a njihove reakcije mogu da budu identične, bez obzira na pol. Razlika je samo u tome što su muškarci hrabriji u pružanju otpora uzurpatoru. A uzurpatori su po prirodi stvari obično poslodavci, koji takođe mogu da budu pripadnici oba pola. Moćnijim ih čini mesto koje zauzimaju na poslovnoj hijerarhijskoj lestvici.
Žrtve su mahom bile doživljavane kao osobe koje su po različitim osnovama mogle da ugroze napadače, bilo da se radi o širem i boljem obrazovanju, većoj stručnosti ili činjenici da su otkrile određene nepravilnosti u poslu i da su odlučile da javno progovore o tome. Ako se uzme u obzir naša aktuelna situacija – dolazak inostranih kompanija s njihovom jasno definisanom etikom poslovanja i kolegijalnih odnosa koje svi zaposleni moraju da poštuju, ostvaruje se delotvoran uticaj, ponajpre u ubrzavanju zaštite radnika i njihovih prava. Podstaknute ovim modelom, i ovdašnje firme su postale svesnije, iako možda još uvek u nedovoljnoj meri, odgovornosti koju imaju prema svojim zaposlenima, ali i činjenice da posledice ovakih uzurpacija loše utiču na celokupan način funkcionisanja preduzeća.
Naravno, prerano je govoriti o nivoima zaštite, pre se može govoriti o povećanju informisanosti građana, kao i o činjenici da se ovakve nemile situacije prepoznaju i da se na njih adekvatno reaguje. Do juče nepoznata pojava kojom su se tek sporadično, u okviru drugih poslova, bavili neki stručnjaci nije bila prisutna u tolikoj meri. Činjenica je, međutim, da se ovakve situacije veoma lako mogu dogoditi, a da postoji izuzetno malo mesta na kojima se može potražiti adekvatna pomoć.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com