Čini vam se da uopšte ne živite i da se svi drugi provode bolje od vas? Ili se samo plašite da dugo skrivanu i pažljivo čuvanu zbirku skupocenih banalnosti prvi put prikažete radoznaloj publici.
Izgleda da je taj takozvani život udešen tako da najviše vremena provedete buneći se protiv svoje familije, škole, kuće, ulice, države, režima, da biste ostatak godina stucali sećajući se sa čežnjom dobrih starih vremena.
Režite tako na sve i svašta, ronite kroz sumorne ponedeljke i četvrtke, da biste u nedelju ponovo isplivali na površinu, udahnuli vazduh, pa još jednom potonuli u sivilo.
Niste uspeli da se nađete u knjizi „Ko je ko u Srbiji (i Crnoj Gori)“? Nemojte da vas to deprimira. Vi ste na neki način ipak slavni, jer ne prođe dan, a da o vama ne pišu novine u ogromnim količinama, znate one rubrike o „tipičnom domaćem konzumentu“.
Možda imate razrađenu tezu da je spavanje jedino normalno ljudsko stanje, a da biti budan znači živeti u potpunom košmaru. Ako je činjenica da čovek prespava tačno polovinu svoga života, a da je drugu polovinu budan, onda su ta dva fenomena ravnopravna, zar nije tako? Sigurno da i u vašem ludilu ima nekog metoda. Druga je stvar što uvek smislite sistem koji vam više odgovara.
Grozne li zabune, okrenuću drugi list.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com