Vaspitavanje dece je individualna stvar. Tu nema pogovora. Međutim, kada se stvari stave na papir i racionalno razmotre, postoji jedna stavka koja će biti visoko kotirana na svačijoj listi prioriteta. Kod dece je važno razvijati sportske navike. Pedagozi i psiholozi kažu da je to ispravno, nema razloga da im ne verujemo, a i sami znamo koliko dobrog sport može da donese, i to ne samo u smislu fizičkog i pojavnog već i na planu razvijanja takmičarskog duha, koji podrazumeva da se izbegne gordost pri pobedi i snaga da se podnese poraz. A od svih stvari koje možete da obezbedite svom detetu podrška i očinski savet su nesumnjivo najvažniji.
Pohvala je nešto što mora biti specifično naglašeno i opravdano trudom koji se isplatio. Međutim, reči ohrabrenja treba pružati i onda kada primetite da vaše dete greši. Sve treba gledati sa stanovišta učitelja, čak i onda kada vaš mali loše igra. Važno je izbeći napadno i predominantno pominjanje onoga što je trebalo da se uradi. Pored toga, ako vi niste u stanju da pimpujete loptu deset puta, zašto biste to očekivali od svog deteta? Naravno, nema ničeg lošeg u isticanju grešaka, ali je bolje fokusirati se na ono što dete obavlja kako treba. To će podstaći njegovo samopouzdanje i pomoći mu da brže napreduje. Setite se ohrabrivanja prilikom situacije kada je dete tek učilo da hoda. Svaki mali korak bio je pun podrške u napredovanju, bez obraćanja pažnje na padove. Istu strategiju bi trebalo primenjivati i prilikom učenja vašeg mališana nekim sportskim umećima.
Deci je potrebno dosta ponavljanja kako bi savladala nove zadatke i pravilno izvođenje. Cilj uvek treba da bude postizanje gola ili koša, učenje pravila igre, a ne kako pobediti protivnika. U krajnjem slučaju, možda i ne treba obraćati toliko pažnje na pravila. Igru treba olakšati, a ne pretvoriti je u diktaturu. Podrška je ono što se računa. Što manje negativnih iskustava i što više užitka za decu, i veća je garancija da će oni ostati aktivni za ceo život.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com