Čovek je najsavršeniji primat; ni žena nije loša. Među brojnim primatskim odlikama čoveka tipično je i njegovo očekivanje jednakosti i pravde, pre svega za čoveka kao pojedinca, zatim za njegove bližnje i na kraju za sve one koji veruju u isto što i on. Problem je u tome što tako shvaćena jednakost i takvo poštovanje u prirodi ne postoje.
Samo jaki muškarci i žene sa viškom snage mogu sebi dopustiti poštovanje drugih. Dalje, imati poštovanje drugih nije ništa posebno niti je bitno – poštovanje ne utiče ni na koji važan proces u našem telu, iako nam privremeno može podići samopouzdanje koje ume da se brzo i lako istopi; nećete biti zdraviji, jači niti pametniji na osnovu tuđeg poštovanja.
Poštovanje ne postoji u prirodi, pa je besmisleno graditi međupolne odnose na poštovanju. Većina ljudi govori o poštovanju i razumevanju među polovima; na tome naročito insistiraju žene, jer je poštovanjem lako manipulisati. Treba videti odakle proishodi poštovanje i negovanje te osobine među partnerima.
Trajno poštovanje među partnerima postoji samo ako oni polno imponuju jedno drugom, to jest ako su oboje uspeli da u svom polu ostvare visok stepen muškosti, odnosno ženskosti.
Bez obzira na fizički izgled, muškarac će biti onoliko poštovan koliko je jaka njegova muškost, ni više ni manje. Ženama koje stalno insistiraju na poštovanju ono je potrebno kao način psihoseksualne manipulacije, ali žena je ta koja zaista poštuje samo onog muškarca koji je u svojoj muškosti dostojan poštovanja.
Žene se gotovo nikad ne varaju u ovoj vrsti procene. Žene imaju pojma.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com