Kako detinjstvo odmiče i približava se periodu puberteta, komunikacija između muškaraca i žena se zaoštrava. Stara je priča da su one u tom periodu zrelije od nas. Žene kažu: „Naravno, naprednije smo!“ Muškarci odgovaraju: „Naravno – kad imate manje toga da razvijete!“ A šta se razvija – samo telo? Ne, razvija se osetljivost na stres, verbalni, emotivni i seksualni. One postaju osetljivije na ugrožavanje društvenih veza, a mi na ugrožavanje autoriteta. Njih izluđuje konflikt u vezi s dečkom, mi sve svoje sposobnosti usmeravamo na uspon na hijerarhijskoj lestvici vršnjaka.
Osvajanje devojaka samo je jedan od aspekata toga. Ko osvoji lepšu, viši je na lestvici muškog društva, a poneka tuča s tim ciljem neizostavni je deo puberteta. Šta sve činimo zbog testosterona! Istina je, i žene i muškarci umeju da upotrebljavaju isti rečnik, ali je problem što te iste reči imaju bitno drugačije značenje jednima i drugima. Ono što je seks za njih nije isto što i za nas. Cilj, svesni ili nesvesni, svakog muškarca je da do seksa dođe. O tome mislimo u tramvaju, pred spavanje, na poslu, u bioskopu, dok gledamo Dnevnik („Rat u Iraku, aha. Vidi kakav je voditeljkin dekolte!“). Svakih 40 sekundi. Žene na seks pomisle jedan do dva puta dnevno. Zato se dešava da ne kapiraju naše viceve, aluzije i dvosmislenosti. Jednostavno im mozak ne radi na taj način.
Dok mi sanjamo o seksu, žene sanjaju o vezi, emotivnoj i intenzivnoj. Mi gledamo porno-film, gde „muvanje“ traje desetak sekundi, a cela akcija nekoliko minuta, a one gledaju sapunice, gde se cela priča vrti oko emotivnih veza, ljubavi, prijateljstva. I dece. To je, izgleda, jedina stvar koja nas definitivno spaja. Zato je ženama za brak često važnija sigurnost i pouzdanost kod muškaraca nego seksualna privlačnost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com