Dok smo mi veliki ljubitelji devojaka koje s lakoćom mogu da uskoče u konfekcijski broj 27, takva dama se kod žena obično nalazi na listi onih koje se ogovaraju, preziru i uopšte ne vole. Zašto im smeta njen konfekcijski broj – ne znamo. Pa ta lepotica je spremna da se slika u kupaćem kostimu čak i kad veje sneg! Zar bi to neko mogao da joj uzme za zlo? Odgovor na to pitanje je potvrdan – žene to mogu.
Pre svega, svaka žena će sa svojom najboljom prijateljicom podeliti fakat da je dotičnu damu srela u gradu i lično se uverila kako ona u prirodi odvratno izgleda. U redu, možda neće reći baš odvratno, ali će se već naći neka druga zlobna opaska. I tu je suština začuđujućeg ženskog posmatranja stvari. Čak i ako same izgledaju kao lutke od milion dolara, žene će uvek pričati o nekom višku kilograma, svom ili tuđem; češće tuđem jer između žaljenja i hvaljenja muškaraca uvek ima prostora da se u telefonskom razgovoru „potkači“ neka druga žena: bivša drugarica, koleginica koja je beskrajno nervira, nesnosna šefica, vaša bivša devojka, koja želi da bude sadašnja i buduća… Sve u svemu, red besa, red smeha, red tešenja, red odobravanja i ohrabrivanja, ali razgovor nikako da se približi kraju.
Čak i ako čujete da je izgovoreno: „Vidimo se na nekoj kafi ovih dana“, ne pomišljajte da ćete tek tako stići do telefona. To je samo uvod u pravljenje planova i dogovaranje kako da se organizuje susret s ostalim prijateljicama. Taj deo, nažalost, ume da potraje duže od svega prethodnog, jer se spontano prisete ludih vremena, kada su izlazile svake večeri, letovale zajedno, upoznavale Italijane i ostale bivše muškarce, i još mnogih utisaka koje treba podeliti. Ženski telefonski razgovori obično prestaju tek onda kada se mi tome najmanje nadamo, nikada pre toga.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com