Prvo loša vest: nimfomanke su mit, likovi iz bajke i muških fantazija. U stvarnosti se retko nalaze – obično u psihijatrijskim ordinacijama ili na poliklinikama, i s njima, zapravo, nijedan muškarac ne bi istinski uživao.
Sad dobra vest: uz malo truda, svaki muškarac može naleteti na devojku koja bi bila spremna za neobavezan, usputni i divlji seks. Sama reč „nimfomanija“ grčkog je porekla i u bukvalnom prevodu znači „devojačko ludilo“. Prilično slikovito, priznaćete.
Ako ostavimo po strani leksičke definicije, trebalo bi naglasiti da se radi o preteranoj i nekontrolisanoj seksualnoj želji, drugim rečima, radi se o osobi koja je zavisna od seksa. Nekome to možda izgleda kao fina navika, međutim, malo je verovatno da je zaista tako.
Seksualno zavisne osobe veoma teško sklapaju bračne zajednice, pa i partnerski odnos uopšte, pošto često moraju menjati partnere – kao što alkoholičar, kada postane zavisnik, mora sve češće da konsumira alkohol. U psihijatrijskoj praksi poznati su i slučajevi odvikavanja od seksa, uostalom, setite se primera Majkla Daglasa, koji je prošao celokupan tretman.
U prošlosti, u pojedinim konzervativnijim sredinama, nimfomankama su smatrane sve žene koje su, makar i kratkotrajno, želele seks više od svojih partnera. Taj mitski pojam danas dovodi do problema u svim drugim aspektima života osobe koja se smatra seksualnim zavisnikom. Psihološki koreni mogu se naći u strahu i nesigurnosti, jer strah jeste osećanje koje podseća na seksualno uzbuđenje.
Paradoks ovog mita je u tome što takva osoba, uprkos čestim promenama partnera i postignutim orgazmima – zapravo ne dolazi do željenog zadovoljstva. Ipak, na stranu psihologiziranje, u zemlji kao što je naša, sputana predrasudama i tabuima, ženski libido češće treba buditi i podsticati nego sputavati i ograničavati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com