Dok se muškarci oporavljaju od raskida na najdestruktivnije moguće načine, od agresije preko poziva bivšoj u stanjima pijanstva do odlazaka u kladionice, žene to rade sasvim drugačije. Prvi dan posle raskida sleduje doza plakanja, u prvoj nedelji traže se opravdanja, posle mesec dana dame su spremne da za sve okrive sebe, a šest meseci posle raskida dešava se da žene počnu da se zatvaraju u sebe. Istina je da mi dostižemo emotivnu ravnotežu godinu dana pre žena i da se relativno brže od njih vraćamo u stabilno stanje, ali je takođe istina da ni njima ni nama nije lako da osetimo spremnost i ponovo zaplivamo u bazenu s ribama. Jedino što nas definitivno razlikuje jesu sredstva koja biramo mi i sredstva koje biraju one.
U redu – žene i inače više plaču od nas. I najveći broj žena se bolje oseća posle tog čina. Ono o čemu mi treba da vodimo računa, ako smo u ulozi onoga koji ostavlja, jeste to da ne dopustimo njenim suzama da utiču na promenu odluke. U slučaju da je ona ta koja je raskinula, njene suze nisu dokaz da će se predomisliti. Isto kao i mi, žene se posle raskida veze okružuju prijateljima. Ali dok nama više prija aktivniji koncept druženja, ženama je potrebno da u bliskom okruženju pričaju o svom emotivnom stanju, koje je, razumljivo, rastrojstvo većih ili manjih razmera. Kako mi izgledamo u tim razgovorima? Loše. Seksualno umeće nam je diskutabilno, sve naše greške tretiraju se kao fatalne, a tajne koje ste mislili da neće podeliti ni sa kim podeliće sa svima. Njeni prijatelji nas nikada više neće gledati istim očima. Umesto pozdrava dobijaćemo poglede pune optužbi i hladno držanje.
Što se tiče zatvaranja u sebe, kod žena taj magloviti koncept kraja ume da bude naglašen. Može se desiti i da vam kaže kako vas nikada nije ni volela, ili da se ponaša kao da joj je bolje bez vas. Bez obzira na to koji cilj žele da ostvare takvim ponašanjem, tu igru treba zaustaviti – i to ljubaznošću. Poželite joj sve najbolje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com