Najveća opasnost za zdravlje savremenog muškarca ne predstavljaju srčana oboljenja niti rak, već pre svega reakcije na stres koji može da izmakne kontroli i uzrokuje ili pogorša ta stanja. A stresnih situacija ima uvek i svuda. Sve oči su uprte u vas u kritičnom trenutku na utakmici, prezentaciji ili na nekoj ceremoniji. Eto stresa. Kad uspostavimo izvesnu rutinu, teškoća se pretvara u tu rutinu. Ako se dodatno opteretimo, onda to postaje psihički problem. Rutina je ono što bi trebalo da nas smiruje, da nam pomogne da se usredsredimo na sebe, sve dok i ona sama ne počne da nam smeta zbog svoje jednoličnosti. Ali do tada treba da protekne mnogo vode ispod mosta.
Mada nam se čini da je ljubav nešto što bi trebalo samo da nam prija, nije retka situacija da je upravo ljubav ono što nam pravi stres. Postavite sebi nekoliko suštinskih pitanja: da li vas ona privlači, da li se dobro zabavljate, da li je nesebična, da li se srdačno ponaša prema drugima i pozitivno izražava o svojim bivšim vezama, da li uviđa nedostatke svoje porodice i trudi se da popravi situaciju, da li vas poštuje, da li vam daje sapun dok se tuširate… Da li su sva ta pitanja stresna već sama po sebi? S druge strane, bežanje od intimnih problema tako što ćete se zatrpati poslom uopšte nije dobro rešenje. To ćete osetiti vrlo brzo, kada vas šef bude maltretirao zbog toga što ste spori ili neefikasni, i onda nije čudno što je samo pitanje vremena kada ćete eksplodirati!
Napravite pauzu. Ona će vam pružiti priliku da razmislite i da ne kažete nešto pogrešno. Bes i uzbuđenje obično traju kratko kada im dozvolimo da se ispolje u nama – a ne na šefu ili kolegama. To je onaj čuveni metod kada udahnete duboko i izbrojite do deset pre nego što izgovorite neku potpuno neracionalnu, gnevnu rečenicu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com