Setite se kako ste pre nekog vremena bili na vrhu svoga sveta. Preko dana ste imali posao iz snova, noću je pored vas bila žena iz bajke. Bili ste najsrećniji čovek na svetu. A onda, u roku od samo mesec dana, premestili su vas na lošije radno mesto, a ona vas je ostavila. U oba slučaja sve se desilo prilično netaktično. Pitali ste se tada kako bi život ikada više mogao biti podnošljiv. A onda prođe neko vreme… I na kraju ipak možete da priznate da ste čovek koji čista srca može da kaže kako je zadovoljan svojim životom.
Nije to samo zato što opet imate dobar posao ili zato što pravite spisak gostiju za venčanje sa ženom koju volite. Ovo je drugačiji i mnogo složeniji ukus sreće, onaj koji se može osetiti samo kada se dobro propati. Pre nego što se to dogodilo, gledali ste svet kroz ružičaste naočare. Svima ste verovali i vodili lep i ušuškan život. Međutim, kada su nestali balončići od pene i vaš vid se izoštrio, postepeno ste počeli da shvatate da je svet – čak i onaj u kom negativci izviruju iza svakog ćoška – mnogo zanimljiviji jer je u punom koloru. Niste posle svega toga postali srećniji nego realniji. Kada neko poželi sebi više sreće, mora znati da je to nusprodukt drugog cilja, a to je – da se shvati sopstveni život. Ne morate, naravno, doživeti ništa previše strašno da biste se „osvestili“. Treba samo da zavirite u svoju prošlost, da promenite način gledanja i odbacite ono što vas štiti od realnog života.
Bol je svojstven čoveku, čak je i koristan, jer se iz njega mnogo uči. Život ispunjen radošću i bolom – to je jedina realnost. A nije mali broj onih koji se bave simptomima, a ne uzrocima. Nedostatak emocionalnog bola ne olakšava život. Važno je shvatiti u kojoj meri nam osećanja govore šta se stvarno dešava u životu. Na kraju, znate kako se kaže: bolje je i biti nezadovoljan čovek nego zadovoljno prase.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com