Vidim da su knjižare pune memoara različitih važnih osoba. Autobiografska štiva vole da pišu i oni koji su manje važni, te tako nema razloga da sebi ne postavite pitanje da li bi i vaši memoari mogli da budu apsolutni bestseler!
U mom slučaju, bila bi to prva knjiga na svetu o osobi koja ni pet minuta nije odlučivala o sudbinama drugih ljudi, pa čak ni o sopstvenoj. Vrhunsko zezanje, časna reč! Zamislite svoj život na tim stranicama.
Počnete, naravno, od rođenja – gde ste se rodili i one fore: od oca sam nasledio ljubav prema lepom, a od majke sistematičnost u treniranju živaca, dok su se babe i dede pobrinule za sposobnosti izbegavanja različitih teškoća; u uvodu možete opisati i društveno-političke okolnosti iz vremena koje je prethodilo vašem rođenju – čisto da ne izgleda kao da ste došli na svet tek tako.
Zatim možete napisati ponešto o tome šta ste sve učili u školi o svojoj domovini; nije preporučljivo da se vezujete za ime, meni je već treće.
Dakle, opisali biste kako imamo: najlepše planine, najviše bakra, najbrže reke, najbrže sportiste, pčele koje nose najviše meda, a zatim biste opisali kako ste se s vremenom razočarali i ostalo. Tako to ide sa memoarima.
Kada prione na pisanje, čovek se troši i emocionalno i fizički, a onda, ma koliko vaš život bio zanimljiv i pun doživljaja koje želite da podelite sa svetom, na kraju dođete do razočaranja. Ili sam ja čitao samo neke tužne biografije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com