Kada pomislimo na sve one slatke stvari koje nam život nudi a u kojima bismo voleli danonoćno da uživamo, moramo istovremeno da se prisetimo i da postoji nešto što se zove snaga razuma i logike, što nam ne dozvoljava da se olako prepustimo zadovoljstvima. Zaista, ako često podležemo instinktima, nesmotrenost može skupo da nas košta, a to nam svakako ne ide u prilog. Ali, šta vredi kad je u ljudskoj prirodi da se na ovaj ili onaj način jednostavno prepušta užitku, koji se razlikuje onoliko koliko se mi međusobno razlikujemo. Svako ima neku svoju slabost.
Impulsivne reakcije su ono što nas ponekad dovede u situaciju da posegnemo za nečim što bi u nekoj drugoj racionalnije procenjenoj situaciji otpalo kao moguće rešenje. Uz malo staloženosti, makar i one odglumljene, i uz pomoć malo diplomatije, takve situacije mogu da budu izbegnute. Subjektivni doživljaj jeste ono o čemu treba povesti računa. Potrebno je da stalno budemo svesni odnosa između uzroka i posledice – svaka naša akcija izazvaće nečiju ili neku reakciju. Čisto da se zna i čisto da ne bismo mogli da kažemo kako nismo bili obavešteni. A kada se posle užitka koji sebi nismo smeli tako olako da dopustimo vratimo u realnost, susrećemo se starom dobrom prijateljicom poznatijom pod imenom „griža savesti“. Znate, to je ono što vam govori da niste bili u pravu što ste se tek tako prepustili hrani, piću, seksu…
Brzopletost naspram otrežnjenja. To je odnos snaga o kojem se ovde govori. Ta dva pojma se veoma razlikuju, ali postoji nešto što ih u dobroj meri spaja – to što oba umeju da nas prilično namuče svaki put kada se nađemo zatečeni, zbunjeni, zainteresovani, ispred nekog novog uzbudljivog iskušenja za koje već u startu znamo (i to nas dodatno muči) da ćemo mu teško odoleti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com