Zvuči čudno, ali kada smo odlučili da pomognemo sebi tako što ćemo raditi i na poslu i van njega, to nas je dovelo u neku vrstu ćorsokaka. Umesto da ubrzano stignemo do užitka, dospeli smo do neverovatno velike nesigurnosti. To što smo u jednom trenutku zadovoljni mogućnošću da deo poslovnog materijala pošaljemo sebi mejlom na kuću kako bismo izbegli gužvu, ili iz bilo kog drugog razloga, pokazalo je svoju negativnu stranu. Muškarac koji gleda TV s laptopom u krilu ili večera s porodicom telefonirajući s tanjirom ispred sebe u stvari u potpunosti ignoriše svoje bližnje.
Tako smo stigli do toga da ne greši mnogo onaj koji kaže da smo sami sebi ukinuli dodir sa sopstvenim životom. Da li možda treba da preispitamo granicu između odgovornog radnika i posvećenog porodičnog čoveka? Čini se da je došlo do nekih teškoća u preusmerevanju s jednog na drugo. Situacija je dodatno složenija pošto posao nastavlja intenzivno da napada privatne porodične trenutke. Osobine kao što su uzdržanost, logika, stabilnost i autoritet kao da ne mogu da se uklope s porodičnim potrebama – koje podrazumevaju nežnost, emotivnost i ranjivost, tri nepopularne osobine u savremenom svetu, bez obzira na pol.
Zato čak i kada konačno krene kući s posla da bi bio s porodicom ili prijateljima, ali i da bi završio posao kod kuće, muškarac u stvari ostaje u ulozi poslovnog i ne prelazi u ulogu porodičnog čoveka, što nikad ne može da donese pozitivne rezultate. Poslovni deo naše ličnosti može da se oseća izuzetno korisno i svrsishodno čak i kada je kod kuće, ali tu mu je pre svega potreban odmor. Početni polet koji se oseti prilikom započinjanja svakog radnog dana vrlo brzo može da nestane i da se pretvori u pretežak umor. Zato polako iskoračite iz poslovnog ludila i obustavite vladavinu mašina ako je to ikako moguće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com