Bora Đorđević, rođen 1952. godine u Čačku, u srednjoj školi je počeo da se bavi intenzivnije muzikom. Prva grupa koju je formirao zvala se Hermelini, a svirao je sa drugovima iz razreda. Narednih godina svira u mnogim grupama: Vesnici ljubavi, Safiri, Dečaci sa Morave, Čačanski plemići, P.O.R.S. (Poslednji Ostatak Romatičnog Sveta), gde je svirao i R.M. Točak.
Po završetku gimnazije često posećuje audicije i dobijao je nekoliko sporednih pozorišnih uloga. Pokušao je da se upiše na odsek glume na Akademiji, ali je odbijen pa se odlučio za pozorišnu organizaciju. Ubrzo formira i grupu Zajedno sa kojom je radio muziku za nekoliko muzičkih predstava i džinglove za radijske emisije. Sledeća grupa koju je oformio su bili Suncokreti. Solidna i kratka karijera u ovoj grupi je završena kada su članovi odbili da sviraju pesmu ,,Lutka sa naslovne strane”, koju je Bora napisao.
Sledeći bend u kom je nastupao je bio Rani mraz, gde je sa Biljom Krstić i Đorđem Balaševićem ,,čitavih 45 dana“ neprestano radio. Sledeći korak je bio rad sa članovima sastava SOS. Iz ove ekipe je nastala Riblja čorba (zvanično u beogradskom restoranu Šumatovac 15. avgusta 1978. godine). Grupa je prvo trebalo da se zove Bora i Ratnici, ali se od toga odustalo. Prvi koncert grupa je održala u Elemiru 1978. godine. Usledili su i veći koncerti, a krajem godine objavljuju singl sa pesmama ,,Lutka sa naslovne strane” i ,,On i njegov BMW“.
Vrlo značajan koncert u istoriji grupe je bio 1979. godine na Tašmajdanu. Koncert je bio osmišljen kao promocija za debi album, ali je album izašao tek desetak dana posle koncerta. Uprkos tome publika je znala sve pesme i pevala sa Borom.
1983. godine, u sklopu promotivne turneje za album, grupa organizuje koncert na beogradskom Sajmištu. Kriza benda doživljava vrhunac kada tadašnji članovi Momčilo Bajagić Bajaga i Rajko Kojić dobijaju otkaze, a da o tome saznaju iz medija. Kada su svi mislili da je grupa nestala sa scene, oni u zagrebačkom Kulušiću prave pravi povratak najviše zahvaljujući pesmi ,,Pogledaj dom svoj, anđele”. Ta pesma ulazi u anale ex YU roka. Izabrana je za hit godine i decenije u hitu radija 202 i emitovana na MTV kanalu.
U to vreme, Bora sa Bregovićem i Tifom snima pesmu ,,Pedikulis Pubis”, čime razbija iluziju o mržnji i ogromnom rivalitetu izmedju Riblje čorbe i Bijelog dugmeta. 1985. Bora objavljuje svoju čuvenu zbirku poezije ,,Ravnodušan prema plaču”. 1988. je primljen u Udruženje književnika Srbije. Tokom karijere je objavio još 4 zbirke pesama: ,,Hej Sloveni”, ,,Prvih deset godina je najteže”, ,,Neću” i ,,Psihopata i lopata”.
Definitivan povratak grupe na staro mesto je početkom 1986. godine označio novi album sa udarnim hitovima ,,Amsterdam” (jedan deo pesme peva Edi Grant) i ,,Nemoj da ideš mojom ulicom”. Iste godine na MESAM-u Riblja čorba, Bora i Miša dobijaju nagrade za rok grupu godine, najboljeg kompozitora i autora hita godine, respektivno. Album ,,Labudova pesma” je trebalo da bude oproštajni, ali su se članovi predomislili, posle ponovljenih uspeha na koncertima. Naredni albumi nisu imali većih uspeha što se može pripisati i politici, koja je tada imala velikog uticaja na muziku.
Grupa i Bora su dobijali bezbroj nagrada tokom karijere. Bora je pored muzičkih nagrada dobijao i književne nagrade.
U par navrata Riblja čorba je imala nastupe pod drugim nazivima, a da su za to znali samo najbliži prijatelji. Jedan od takvih nastupa su imali pod nazivom Debeli Bogoljub i ljuti tezgaroši u Beogradu.
Poslednji veliki koncert grupa je imala na stadionu OFK Beograda pred oko 30.000 ljudi, leta 2002. godine. Ovaj koncert je obzirom na broj gostiju i predgrupa dobio epitet srpskog Woodstock-a.
Riblja čorba je 2007. godine održala koncert u Beogradskoj Areni. Omiljeno druženje benda sa publikom je festival Beerfest, u kojem redovno nastupaju svake godine.
Poslednji studijski album, pod nazivom Uzbuna, objavljen je 2012. godine.
Posetite oficijalnu stranu grupe Riblja Čorba.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com