U Aleksandriji, desetak kilometara od centra grada, na oko 50 hektara nalaze se Vrtovi montaze, mondensko letovalište ukrašeno gotovo nestvarnim parkovima i plažama. U njemu su dve impozantne palate – Al Salmalek, građena u austrijskom stilu (dostupna samo onima s dubljim džepom), i Haramlek, prepoznatljivog tursko-fjorentinskog stila. Tu je i, sav u belom, čuveni hotel "Palestina" (gde često zasedaju članice Arapske lige), aerodrom za manje avione i lovište. U Vrtovima montaze živeli su egipatski kraljevi, sve do poslednjeg, Faruka, koji je abdicirao 1952. godine, a potom su bili letnja rezidencija egipatskih predsednika. Nažalost, od čitavog ovog kompleksa turisti mogu da vide samo manji deo.
Sa oko pet miliona stanovnika Aleksandrija je danas živ grad, ispresecan širokim bulevarima, u kome su smeštena mnogobrojna predstavništva, konzulati i hoteli. Grad je uokviren avenijom dugom 22 km i dvema lukama u koje uplovljavaju brodovi iz celog sveta. Kosmopolitski grad u kome se susreću najrazličitiji jezici, religije, običaji, staro i novo nasleđe, grčko i rimsko, arapsko i faraonsko. U Aleksandriji se smenjuju ukrašeni fijakeri i najmoderniji automobili, stare zanatske radnje i ekskluzivni butici, tezge s domaćim specijalitetima i savremeni restorani brze hrane. Grad Aleksandra Velikog godišnje poseti više od 2,5 miliona turista, a mnogobrojnim posetiocima vodiči preporučuju da posete katakombe s vestibulima i grobnicama, ostatke rimskog amfiteatra, Pompejev stub, hrišćanske crkve i sinagogu, kao i Grčko-rimski muzej. Oku ne mogu da promaknu ni prelepe džamije, među kojima se izdvaja Mursi Abu el Abas, građena 1757. godine od belog mermera.
Mnogobrojni su oni koji joj pripisuju epitet najlepše na Mediteranu. Njen najznačajniji ukras je kamenorez koji podseća na andaluzijsku čipku. Zaljubljeni neće da propuste priliku da posete most San Đovani, koji je sagradio italijanski hotelijer Đovani Ferluči da bi izbegao rušenje svog starog hotela prilikom uređenja glavnog priobalnog bulevara. S obzirom na to da je ovaj grad postao omiljeno letovalište i Egipćana i stranaca, tokom sezone, koja traje od maja do oktobra, turisti mogu da se zanimaju i ronjenjem. I dok u letovalištima na obalama Crvenog mora mogu da se dive koralima i raznobojnim ribama, ronioci uz obale Aleksandrije mogu da pronađu ostatke brodova iz različitih istorijskih razdoblja, a ponekad i amfore, vredne statue ili kovčege s blagom. Ipak, najveće blago jeste sama Aleksandrija, svedok istorije, prefinjena "vladarka" Mediterana i svojevrsna prestonica.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com