Na samo nekoliko koraka od gradske vreve, kroz veliku kamenu kapiju ulazi se u antičkim zidovima opasanu Staru Medinu, najstariji deo grada. Neupućenima se može desiti da pomisle da su ušli u neki bazar ili suk, međutim, to je stambeni deo grada u kojem se na spratovima živi, a u prizemlju trguje svim i svačim. Lagana šetnja i razgledanje su skoro nemogući, jer vas trgovci "spopadaju" sa svih strana.
Ono što Kazablanki nedostaje, barem u strogom centru grada, jeste zelenilo. Uglavnom su tu neke vrste eukaliptusa koje rastu u ogromnim uličnim saksijama. Trotoari su veoma visoki, a vozači brzi i bučni, posebno motociklisti. Tek kada Avenijom Hasana Drugog došetate do Trga Ujedinjenih nacija, nailazite na travnjake i pravo zelenilo. Tu se nalaze sve važnije državne ustanove i zelenila ima u izobilju. Posebno je lep Park Arapske lige, koji se nalazi u blizini; on je veoma pažljivo negovan, a okružen je lepim građevinama u kolonijalnom stilu. Zelenilu ovde pogoduje klima, jer je zimi u Kazablanki minimalna temperatura 6 stepeni Celzijusa, a leti ide najviše do 35 stepeni.
Moderni, evropski deo grada je s uobičajenim soliterima od čelika i stakla, ali Kazablanka je ipak arapski grad sa svim odlikama ove kulture. Poslovni ljudi u Kazablanki predah traže u mnogobrojnim, uvek punim, kafanicama mediteranskog tipa. Tamošnji ljudi, kao i u većini arapskih gradova, uživaju u ritualu ispijanja kafe. Ovaj ritual se jedino prekida pozivom mujezina, koji poziva na molitvu. Marokanski velegrad snabdeven je svetskom robom, koju možete potražiti u spletu trgovačkih ulica Mule Abdula, Žorža Klemansoa ili na Pariskom bulevaru. Tu je i pešačka zona s velikim brojem restorana, kafića i poslastičarnica.
Kuhinja Kazablanke podrazumeva pažljivo pripremljeno voće i povrće retkih i aromatičnih vrsta, delikatesnu ribu i ukusno meso. Svaka bolja kafana u Kazablanki, kao što je, na primer, "Si Jilmasa" u otmenom kvartu Burgonj, ponudiće vam hariru – supu od mesa, sočiva i piletine, uz koju dobijate beghrir, medne kolačiće sa saćem prelivene topljenim puterom i medom. Marokanski slatkiši prepuni su susama, badema i meda. Ipak, za najukusnije upoznavanje sa specijalitetima Kazablanke i okoline treba otići u restoran "El Mansuru", koji se nalazi u lučkom kvartu grada, gde se nude najukusnije spremljeni plodovi mora.
U večernjim satima ulice opuste. U Kazablanki se tada jasno uočavaju dve kulture i životne filozofije. Ona moderna marokanska, koja veče provodi po kafićima i diskotekama, koje su prepune, i ona klasična arapska, koju možete videti po kafanama i parkovima, gde se sreću samo muškarci, možda poneka porodica s decom, ali žena skoro da i nema. Ove dve kulture žive u paralelnim svetovima. Danju zajedno rade i mešaju se, ali sa sumrakom svako odlazi na svoju stranu. U kasnim večernjim satima ulice se smiruju, ali grad ne spava. Tada na ulice izlaze ulični čistači i lučki radnici. Kazablanka je moderan i bogat grad, ali život u njemu za većinu stanovnika nije ni lak ni bezbrižan. Kažu da svake nedelje prosečno oko 500 ljudi silazi s Atlasa ili dolazi iz pustinjskih krajeva u ovaj grad u potrazi za poslom u velikoj luci. Oni tu ne traže mistiku i avanturu iz "filmske" Kazablanke, već rade da bi preživeli u Dar el Beidi.
Srodni članci
- Maroko – fascinantan spoj kultura (1)
- Maroko – fascinantan spoj kultura (2)
- Maroko – na kapiji Afrike
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com