Onima koji traže tirkizno more, lepe i skupe hotele na Bora Bori i Murei, ronjenje i dobre francuske restorane, a imaju nešto više para za trošenje Polinezija je pravi izbor. Pobunjenici s broda Baunti, kada su videli ovaj raj na zemlji, nisu želeli da se vrate kućama. Ali da li je Polinezija raj, kao što je to napisao francuski istraživač Luj-Antoan de Bugenvil (Louis-Antoine de Bougainville) 1768. godine? Ovaj arhipelag se ponosi jednom od najlepših prirodnih kreacija na svetu. Vrhovi u magli duboke zelene boje okruženi tirkiznim lagunama i tamnim okeanom izgledaju impresivno iz vazduha, s broda ili kroz prozor unajmljenog automobila.
Polinezija danas više nije ista kao u doba Pola Gogena, kada je ovaj slikar na platnima prikazivao preplanule lepotice s cvetom hibiskusa u kosi. Francuska kolonija je u modernom dobu kao i sve ostale zemlje pod evropskim patronatom. Nažalost, razvoj je pratila i visoka cena, pa se slobodno može reći da je Polinezija jedna od najskupljih destinacija sveta, iako – kao posledica globalne krize – cene polako padaju. Prema tvrdnjama lokalnih turističkih radnika, u poslednje dve godine turizam je opao za oko 40 odsto. Većina stanovništva i dalje živi skromno, hoteli su strane investicije, pa novac odlazi dalje. Tehnički, Polinezija je deo Francuske, ali je zadržala nezavisnu vladu, koja je poslednjih godina u konstantnoj krizi.
Ekonomija najvećim delom zavisi od donacija iz Francuske. One, kako kaže domaće stanovništvo, stižu sa zakašnjenjem, što stvara mnoge probleme, posebno na najvećem ostrvu – Tahitiju i glavnom gradu Papeteu. Donacije dolaze zbog toga što su neki udaljeni atoli u arhipelagu Tuamotus godinama bili lokacija za testiranje nuklearnih bombi. Od 1963. do 1996. Francuzi su izvršili 193 eksplozije u atmosferi i pod morskim dnom, ispod laguna. Nikad nije sprovedeno nezavisno merenje radijacije i učinjene štete, tako da će se o tome još sigurno govoriti. Osim donacija, jedini izvori prihoda su turizam, nešto poljoprivrede (vanila, ananas, noni), kao i uzgajanje crnih bisera, koji su najpoznatiji suvenir s ostrva.
Cena crnih bisera je prilično visoka i zavisi od boje, veličine, odnosno starosti i čistoće oblika. Prosečna cena za jednu perlu prečnika 15 milimetara je stotinak evra. Ogrlice se sastoje od tridesetak perli pa naviše. Polinezija je skup udaljenih ostrva: Society, Marquesas, Tuamotus, Gambier i Australs. Udaljenost između ostrva je velika, ponekad i preko hiljadu kilometara, tako da je skoro jedina veza među njima avionski saobraćaj. Većina stanovništva živi na najvećem ostrvu – Tahitiju, i okolnim ostrvima. Danas ima oko 260.000 stanovnika, otprilike isto kao kad su ih otkrili belci pre nešto više od 200 godina.
Uprkos svim navedenim problemima, Tahićani su veseli i razigrani. Konstitucijom su veoma snažni i visoki muškarci, a ni žene nisu ništa niže. Prema našim merilima su veoma krupni i jaki ljudi, poznati iz istorije kao neustrašivi i okrutni borci. Ne brinu previše o ostatku sveta, što nije ni čudno kad je potrebno desetak sati avionom do prvog velegrada, bio to Los Anđeles, Sidnej ili Tokio.
Zvuci tradicionalne gitarice, ukulele, čuju se iz svakog kafića ili automobila u prolazu, sugestivni plesovi Tahićanki bude maštu turista, ali treba znati da je ovo društvo veoma religiozno, pa se valja ponašati u skladu s tim. Vrlo su ljubazni i često pozdravljaju turiste sa "ia orana" ili "bonžur". Francuski govore svi, a engleski mnogo manje, ali ljudi koji su angažovani u turizmu ga koriste. Većina turista su Francuzi, Amerikanci, Japanci. Do Tahitija se stiže letom od desetak sati do Los Anđelesa, pa još toliko dalje do vazdušne luke Fa na Tahitiju. Većina Evropljana ostane nekoliko dana u Kaliforniji, kako bi lakše podneli put i vremensku razliku, koja je u odnosu na nas čak 12 sati.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com