Bajkal se obilazi turističkim brodićima, a maršrute su prilagođene ekološkim propisima koji važe na jezeru i kojih se svi pridržavaju. Naime, zbog važnosti jezera i čistoće njegove vode, ovde vladaju veoma strogi ekološki propisi i obilazak jezera obavlja se u turama od pet-šest dana, jer toliko mogu da izdrže brodske rezerve namirnica a i rezervoari na brodu, koji sakupljaju sav otpad koji nastaje u toku putovanja. Krstarenje je prava prilika da se turista upozna s prirodnim lepotama ovog jezera i njegove okoline, kao i da sagleda svu veličanstvenost ovog prirodnog fenomena.
Bajkalsko jezero, kao i sva „mora“, ima i svoja ostrva, od kojih su većina samo kameni sprudovi, ali ima i većih ostrva, a najveće je Oljkhon. Posmatrano s vode, ovo ostrvo pre izgleda kao peščana gromada koja se izdiže iznad površine vode. Međutim, ono je bilo dovoljno veliko da na njemu bude podignuto naselje koje čini niz ušorenih kućica. One tvore glavno mesto na ostrvu pod imenom Hužir. Ostrvo nije samo gola stena na vodi već je u jednom delu i pošumljeno, to jest na njemu ima šuma kedrovine, čemu ostrvo i duguje svoje ime, koje je nastalo iz burjatske reči za ovo drvo. Stanovnici ostrva su pretežno pripadnici Burjata, ali ima i nešto malo Rusa, kao i pripadnika drugih naroda. Ovde ćete sresti i šamana, koji je poglavar mesta i duhovni vođa lokalnog stanovništva, Burjata. Inače, šamanizam je religija koja je rasprostanjena u Sibiru i za ove predele nije nikakvo čudo. Ovde ćete imati priliku i da posetite jedno od šamanskih obrednih mesta, poznato pod imenom „šaman-kamen“, a takvih mesta na Bajkalu ima dosta.
Nakon posete ovom ostrvu, najzanimljivije mesto koje ćete svakako obići nalazi se između istočne obale jezera i ostrva Oljkhon, a zove se još i Malo more. Inače, ovaj deo jezera je i najpoznatiji po broju turista, to jest ovde je najveća gužva u toku leta. Većina turista najčešće se smešta u Zmijskom zalivu. Iako to mesto izgleda veoma nepristupačno, boja vode je tamnozelena, a drveće bukvalno dolazi do same vode, najviše turista je upravo tu. Razlog je svakako veliki broj toplih izvora s termalnom sumpornom vodom, čija temperatura dostiže i do 500 stepeni Celzijusa. Na ovim izvorima je i najveća gužva, ali je zaista pravo uživanje kada se posle banjanja u ovoj toploj vodi bacite u hladnu vodu jezera. Ove kupke su savršene za psihičko i fizičko opuštanje.
Drugo mesto na jezeru koje je takođe poznato po povećanom prisustvu turista jeste čuvena peskovita uvala Pesčanaja. Uvala je sklonjena od pogleda s jezera s dva rta koji je odvajaju od ostatka kopna. Dugačka je pet kilometara i prekrivena najfinijim žutim peskom, a s kopna je ograđena šumom ariša. Ovde možete sresti mnogo turista koji kampuju na tom delu jezera. Tu se nalaze dva, uslovno rečeno, odmarališta – jedan je kamp zaostao iz perioda socijalizma, a pored njega je smeštena nova zgrada, koja je pre svega namenjena odmoru lokalnih bogataša i njihovih gostiju. Na jednom od rtova koji ograđuju Pesčanaju smestilo se seoce Kurbulik, klasičan primer ostataka socijalizma i posledica tranzicije – sve izgleda pusto i napušteno. Inače, ovde se turistički brodići dopunjuju zalihama svežeg hleba, a sam krajolik seoceta i njegovih kuća deluje pomalo nestvarno i kao da pripada nekom drugom mestu i vremenu.
Koristan link
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com