Mekong je najveća reka jugoistočne Azije i trinaesta najduža reka u svetu. Dug je 4.023 km, a uz njega i od njega živi preko 90 miliona ljudi. Izvire u dalekom Tibetu, a što je najbolje – još uvek se ne zna gde tačno. Nakon Tibeta, Mekong se obrušava kroz kanjone kineske provincije Junan, da bi potom zaplovio uz granicu Burme i Laosa. Zatim malo teče slobodno po Laosu, pa opet preuzima funkciju graničara, ovaj put razdvaja ljude Tajlanda i Laosa.
Zbog težine plovidbe njime, Mekong je kroz istoriju više razdvajao ljude nego što ih je spajao. Prva naselja pojavila su se uz njegove obale oko 2100. godine pre nove ere, a prvu civilizaciju na njegovim obalama uspostavili su Kmeri, pripadnici kulture Funan, u prvom veku. Tada su ljudi uvideli njegovu hraniteljsku važnost i započeli da naseljavaju njegovu obalu, navodnjavaju polja i masovno uzgajaju pirinač. Evropljani su zaplovili njime tek u 16. veku, a kolonizatore Francuze prve je ozbiljno zaintrigirala ova reka. Ipak, zbog njegove promenljive ćudi, visokih poplava u kišnoj sezoni, snažnog toka i brojnih brzaka i slapova, malo ljudi se usudilo da ovu veliku reku i pošteno istraži. Tek je nekoliko ekspedicija zaplovilo Mekongom do njegovog kraja.
Ova velika reka najdivljija je u Laosu, a takva je i sama ta zemlja. Iako je seča šuma i tamo uzela maha, još uvek velikim delom svoga toka Mekong prolazili kroz lepu prirodu, pre šumu nego džunglu. U Laosu možete videti kako u njemu budistički sveštenici peru svoje narandžaste odore, ribari bacaju mreže, a verni hodočasnici posećuju pećine na njegovoj obali prepune malih kipova stojećih Buda. Možete čuti priče o narandžastim loptama svetla koje se ponekad uzdižu s površine reke i skaču ka nebu nekoliko stotina metara poput vatrometa, ali to verovatno nećete i videti svojim očima, mada to ne znači automatski da nešto i ne postoji. Naučnici ovaj svetlosni fenomen još nisu potpuno razjasnili, a lokalno stanovništvo se ponegde još uvek drži verovanja da se radi o Phaya Naga – mitskoj džinovskoj zmiji, zmaju koji živi u reci Mekong.
Pri susretu s Mekongom u Kambodži može vam se desiti da vidite neke od posednjih grupica iravadi (Irawaddy) delfina kako skaču iznad površine i hvataju vazduh. Tih velikih rečnih delfina ovde je sve manje i verovatno ih za nekoliko goina više neće ni biti. Mekong je inače poznat kao reka u kojoj žive najveće ribe. U njemu je ulovljena najveća slatkovodna riba ikad zabeležena – u pitanju je som dužine 2,7 metara i težine 293 kg. Svojim tokom od Pnom Pena, glavnog grada Kambodže, reka počinje da se račva u deltu, koja se nastavlja kroz Vijetnam, gde je lokalno stanovništvo od davnina naziva Reka devet zmajeva. Kako je reka svoj tok umnožila u devet krakova delte i bezbroj međukanala, tako se i život uz nju beskrajno intenzivirao. Na svakom kilometru ovog geografskog fenomena vidi se vekovna isprepletenost čoveka i reke.
Mekong je u svojoj delti neobuzdan, njegove plime i oseke potapaju ogromne količine zemlje, a o razlikama vodostaja između kišne i sušne sezone ne može se ni pričati. Zato ljudi tu žive iznad vode, njihove kuće ili stoje na visokim stubovima ili umesto temelja imaju splav od bambusa da se dignu onoliko koliko Mekong traži od njih. U takvim uslovima nije baš bilo moguće graditi puteve i pruge, pa su ljudi kopali kanale i tako povezivali rukavce. I ovde se sve događa na vodi, ona se pije i kuva, u njoj se pere, obavljaju fiziološke potrebe i njome se plovi. Uz neizostavan element egzotike, život na delti Mekonga izgleda onako kako je možda nekad izgledao u Veneciji.
Ovde svakako treba sesti u čamac i, najbolje pred zoru, zaploviti bezbrojnim kanalima delte. Dok se pod prvim zracima sunca iz Mekonga diže izmaglica, polako se krećete kroz živahna sela i posmatrate ljude kako se bude i vrzmaju oko kuća, zatim spuštaju u čamce i isplovljavaju na pijacu. Pijace su, naravno, na vodi… Masa većih usidrenih brodova nudi šareno voće, povrće, ribu i rižu, a oko njih u malim čamcima plove žene sa šeširima u obliku piramide i obavljaju jutarnji šoping. Ako ste gladni, možete pronaći neki brodić koji nudi klasični doručak od pirinčanih rezanaca i pijuckajući čaj nakon toga jednostavno posmatrati svet kako prolazi, kako pluta, kako živi i kako se smeje. Dobro je jutro, Vijetname!
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com