Mada u Mongoliji turistička sezona traje od maja do početka oktobra, ako hoćete da se u ovoj zemlji zadesite kada je najbolje, onda to uradite u sledećim periodima. U julu su klimatski uslovi najbolji, a i tada se u Ulan Batoru održava festival Nadam (Naadam), koji traje od 11. do 13. jula. On je posvećen proslavi godišnjice mongolske revolucije (tada su izvojevali i nezavisnost), a na njemu možete videti zanimljivosti kao što su rvanje ili konjske trke. U vreme festivala prevoz je nešto skuplji, a to se odnosi i na smeštaj u glavnom gradu. U toku januara i februara ovde se slavi Lunarna nova godina, ili Cagaan Sar (Beli mesec), kada se uz obilje hrane i pića proslavlja izlazak iz hladnih zimskih dana. Jun i septembar su takođe veoma pogodni za obilazak Mongolije što se tiče klimatskih uslova, a ako planirate obilazak pustinje Gobi, onda je najbolje da to uradite u septembru ili oktobru. Poseta ovoj zemlji ne preporučuje se od oktobra do maja, kada su česte mećave i loše vremenske prilike, što dovodi do otkazivanja letova i blokade puteva.
Prestonica Mongolije, Ulan Bator (Ulaanbaatar), većinu turista podseća na neki evropski grad iz pedesetih godina prošlog veka. Stil gradnje je sovjetski: veliki trgovi, javne zgrade i stambene četvrti po sovjetskom socijalističkom receptu. Ulice su pune starih ruskih automobila i autobusa, ali oni polako nestaju, a zamenjuju ih novi, najčešće japanski automobili. Naravno, ovde nije nikakvo čudo da na ulicama glavnog grada vidite krave koje lutaju putevima ili rikše kojima juri lokalno stanovništvo. Sam grad se nalazi na reci Tul (Tuul), okružen planinama koje ga štite od hladnih vetrova. S tih brda pruža se odlična panorama na grad. Centar grada je Trg Sühbaatar, nazvan po heroju koji je 1921. godine doveo Mongoliju do nezavisnosti.
U blizini se nalaze Mongolska umetnička galerija, zatim moderna Palata kulture, kao i zgrada Parlamenta. Nešto dalje od ovog trga je Prirodnjački muzej, gde možete videti zaista impresivne skelete dva dinosaurusa koji su pronađeni u pustinji Gobi. Takođe, treba videti i jedan od retkih sačuvanih manastira – Gandantegčinlen Hiid, jer je većina uništena u revolucionarnom zanosu dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Neizostavno svakako treba posetiti i Zimsku palatu Bogd-kana (Živog Bude), poslednjeg mongolskog cara. Oko same palate se nalazi šest hramova u kojima se čuvaju pokloni koje je car dobijao. Iznad grada se izdižu četiri planinska vrha koji se ovde smatraju svetim. To su Ceceegum, Čingeltej, Songino Hairhan i Bajansurh. Oni su raspoređeni na četiri strane sveta i veoma su interesantni ljubiteljima planinarenja, posebno Ceceegum.
Karakorum (Harhorin) je takođe jedna od znamenitosti Mongolije koju svakako treba posetiti. Ovaj grad je 1200. godine sagradio Džingis-kan (što bukvalno prevedeno znači „univerzalni car“), koji je rođen pod imenom Temudžin, kao svoju prestonicu. Nakon njegove smrti, izgradnju grada nastavio je njegov sin, Ogdaj-kan, a kasnije, s padom mongolskog carstva, Karakorum je napušten i uništen. Stotine blaga (Erdene Zuu) je manastir, to jest kompleks manastira, i predstavljao je centar lamaizma u Mongoliji. Građen je preko 300 godina, a u toku tog perioda postojalo je između 60 i 100 manastira, s preko hiljadu monaha. Kasnije je ovaj kompleks napušten i uništen, kao i Karakorum. Danas su sačuvana samo tri manastira, koji predstavljaju tri faze Budinog života: dete, adolescent i odrastao čovek. Izvan tih manastira danas se nalaze dve od četiri kamene kornjače koje su označavale granice drevnog grada Karakoruma.
Hustajn Nuruu je prirodni rezervat taki konja. Ovi konji, koji su nacionalni simbol Mongolije, danas su ugrožena vrsta i ovde se mogu videti u velikim krdima kako jure nepreglednom stepom. U posetu ovom rezervatu najbolje je krenuti džipom. Hovsgol Nuur je ogromno jezero s čistom vodom koja se može piti. Ono je najdublje jezero u centralnoj Aziji i jedan od važnijih izvora sveže vode u svetu. Nalazi se na granici s Rusijom i svetinja je za lokalno stanovništvo. Prepuno je ribe i stanište preko 200 vrsta ptica. Jezero okružuju planine i velike šume prepune divljih konja, a u samoj okolini jezera nalazi se i veliki broj pećina, koje je najbolje obići u pratnji lokalnog vodiča. U jezero se uliva oko 90 reka, a samo jedna izlazi iz njega. Kao i jezero, te reke su zaista čiste i prepune ribe, što privlači mnoge ljubitelje sportskog ribolova iz celog sveta.
Ako planirate da posetite ovu nama daleku zemlju, evo nekih saveta koji će vam možda olakšati put i sam boravak u Mongoliji. Ukoliko planirate put organizovano, preko agencije, biće vam potrebno najverovatnije oko 100 dolara dnevno, koliko koštaju smeštaj i hrana u Ulan Batoru. Ako na put idete u sopstvenoj režiji, onda će vam biti potrebno oko 80 dolara, a troškove možete dodatno smanjiti ako s nekim podelite novac potreban za najam džipa i kamp. Na put je najbolje poneti američke dolare i putničke čekove. Kartice primaju na vrlo malo mesta, i to samo u nekim malo boljim hotelima u glavnom gradu. U restoranima je obavezan bakšiš, a na pijacama se spremite za neizbežno cenkanje, ali čisto da znate – robu ćete uvek platiti više nego lokalno stanovništvo.
Kroz Mongoliju možete putovati autobusom, ali je preporuka da ih izbegavate. Autobusi su većinom stari i veoma prljavi, a vozači često nisu baš potpuno trezni. Za obilazak Mongolije najbolje je izabrati džip koji ćete deliti s drugim putnicima, a u pratnji je najbolje imati vodiča, što je najbolji i najbezbedniji način da vidite mnogobrojne zanimljivosti i lepote ove zemlje. Ovo putovanje vam sigurno neće biti kao neka druga, klasična turistička, ali poseta Mongoliji biće nešto što je zaista posebno i retko se doživljava. Zato, samo napred.
Korisni linkovi
- Posetite Mongoliju
- Mongolija – online časopis
- Saznajte više o istoriji Mongolije
- Džingis-kan i Mongoli
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com