Bajkalsko jezero, koje sadrลพi petinu svih svetskih rezervi slatke vode, svojom veliฤinom i prirodnim osobenostima predstavlja ne samo prirodni fenomen Rusije veฤ zauzima znaฤajno mesto i na svetskoj mapi prirodnih lepota. Ovaj rezervoar slatke vode nastao je, prema tumaฤenjima geologa, tako ลกto se viลกe malih jezera i reฤnih tokova postepeno povezalo u jednu celinu – to je dovelo do formiranja vodene mase ovih razmera. Po njihovim pretpostavkama, zbog klimatskih i geoloลกkih promena, moguฤe je da se ova vodena masa u buduฤnosti spoji s Arktiฤkim okeanom i tako potopi ฤitav Sibir.
Ovo jezero snabdeva se vodom iz preko 500 razliฤitih veฤih ili manjih vodenih tokova, a iz njega izlazi samo jedna reka – Angara, na ฤijim obalama je nikao glavni grad Sibira – Irkutsk.
Pored toga, Bajkalsko jezero je i najdublje na svetu, s najveฤom izmerenom dubinom od 1.637 metara i proseฤnom dubinom od 730 metara. Joลก jedna od neobiฤnosti Bajkalskog jezera je i velika prozirnost njegove vode, skoro do 40 metara u dubinu, ลกto je pre karakteristika morskih, a ne jezerskih voda. Voda ovog jezera sadrลพi neznatne koliฤine soli i drugih minerala, ลกto je ฤini gotovo apsolutno ฤistom; to je moguฤe zbog specifiฤnih mikroorganizama koji ลพive u vodi i imaju osobinu da uniลกtavaju, to jest hemijski razlaลพu, sav organski otpad.
Klima i temperatura jezera umnogome se razlikuju od okolnih predela i odudaraju od onoga po ฤemu je ovaj prostor (Sibir) poznat. Jezero i njegova okolina imaju znatno toplije zime, hladnija leta i dosta sunฤanih dana, ลกto pogoduje i zimskom i letnjem turizmu. Zimi se jezero u potpunosti zaledi, ali mnogo kasnije od okolnih predela, a led se na njemu otapa takoฤe znatno kasnije.
Ovde nije kraj svim „ฤudima“ koja se kriju u vodama ovog jezera i okolnim ลกumama. Jedna od mnogih specifiฤnosti Bajkalskog jezera je i njegov ลพivotinjski i biljni svet, gde se sreฤu mnoge endemske vrste. Jezero je okruลพeno sibirskom tajgom, koja se prostire do samih njegovih obala, a ลกume su prepune ariลกa, sibirskog kedra, pomeลกanog s bezbrojnim brezama. Vode jezera prepune su najrazliฤitijih vrsta ribe, od kojih je svakako kao najukusnija poznata vrsta omulj (sliฤna ลกaranu), ฤijih pet podvrsta ลพivi u vodama jezera. U samom jezeru ลพive dve endemske ลพivotinjske vrste; prva je golomjanka – ribica ฤije je telo potpuno prozirno, a druga je i najveฤa atrakcija jezera – slatkovodna foka ili nerpa, kako ih zove lokalni ลพivalj.
Ova vrsta foke odlikuje se divnim belim krzom, hrani se iskljuฤivo golomjankama, a u odnosu na morske foke manjeg je rasta. Zbog preteranog lova u proลกlosti ove foke su danas zaลกtiฤene i veoma ih je teลกko videti u vodama jezera, jer ลพive na usamljenim mestima, daleko od vodenih puteva brodova i ribara. Od kopnenih ลพivotinja koje nastanjuju prioblje jezera ovde se mogu videti razliฤite vrste orla i sokola, zatim ลพdralovi, ฤaplje, kormorani i guske. Okolne ลกume i pojas tundre koji okruลพuje jezero naseljavaju losovi, severni jeleni, sibirske koลกute, medvedi, lisice, vidre i druge ลพivotinje.
Administrativni centar i kulturno sediลกte Sibira je grad Irkutsk, smeลกten na obalama reke Angare, jedinog vodenog toka koji izvire iz Bajkalskog jezera. Ovaj grad i njegov postanak povezani su s ruskom kolonizacijom ovog dela Sibira i istraลพivaฤkim ekspedicijama na jezeru. Prvo naselje na obalama reke Angare podigao je Kurbat Ivanov, koji je 1643. predvodio prvu ekspediciju na Bajkal i ฤiji se spomenik nalazi u centru grada.
Prvobitna naseobina bila je od drveta, a mnogi od tih objekata mogu se i danas videti u Etnografskom muzeju Irkutska, koji se nalazi na otvorenom prostoru u mestu Taljinci i zauzima 52 hektara. Od saฤuvanih graฤevina prvobitne naseobine najznaฤajnije su ulazna kapija u tvrฤavu i drvena crkva, bogato ukraลกena duborezom. Nagli razvoj ovaj grad doลพivljava u drugoj polovini 18. veka, s prilivom ruskih seljaka koji naseljavaju ovaj deo Sibira i sam Bajkal.
Sam grad danas, gledano arhitektonski, predstavlja klasiฤan primer socrealistiฤkog viฤenja gradnje – ruลพni stambeni blokovi, oronule fasade i neureฤene ulice. Draลพ mu daje kulturni i intelektualni ลพivot, koji ovde prosto buja. U gradu postoji preko 20 pozoriลกnih i koncertnih sala, tu su pre svega opera, nacionalni teatar, dve filharmonije, baletska kuฤa i ono ลกto treba posebno istaฤi – slikarska galerija „Sukaฤov“, koja je po veliฤini i vaลพnosti kolekcije treฤa, odmah iz Ermitaลพa i Tretjakovske galerije. Naravno, grad ima i veliki univerzitet, na kome se ลกkoluju struฤnjaci razliฤitih profila i koji je akademski centar Sibira.
Koristan link
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com