Svetlucavo selo na čijem ulazu stoji deset metara visoka zlatna jelka Deda-Mraza nadmašuje i najbujniju maštu. U njemu dedica bele brade živi s Bakom Mrazicom, ali tokom praznika najčešće radi u svojoj „kancelariji“, smeštenoj u pećini 12 metara ispod zemlje. Kancelarija je tokom cele godine zatrpana pismima iz celog sveta, ali mu zato pomažu patuljci i vilenjaci, njegovi marljivi asistenti. Budući da živi u skladu s trendovima, čuveni dedica služi se i Internetom i automobilima, ali najdraži su mu ipak irvasi. Oni i plavooki haskiji marljivo vuku sanke, a posetioci mogu da polože vozački ispit za zapregu i dobiju dozvolu koja važi pet godina.
Deda Mraz posetiocima savetuje i da pređu crtu arktičkog kruga, jer će za to dobiti dokaz na kom piše da su prešli s kraja sveta na njegov početak. A kad znatiželjni posetioci dođu u Rovaniemi, obavezno moraju da vide i tradicionalne laponske šatore, u kojima je toplo i kad je napolju 30 stepeni ispod nule, moraju s haskijima da odu na safari arktičkim šumama, ali i da probaju laponske specijalitete, prespavaju u iglou, te posete farmu irvasa. Ako imate dovoljno vremena za putovanja, u švedskom delu Laponije, u blizini Jukasjarvija, nalazi se i najveći iglo na svetu. U njemu je ledeni hotel u kom turisti mogu da popiju votku s ledenog bara, ali i ledena crkva, u kojoj se svake zime venčaju hiljade mladenaca.
Iako se zbog klime Laponija može posećivati cele godine, najpopularnija je, naravno, u vreme praznika, oko Nove godine i Božića. Godišnje je poseti 500.000 turista iz celog sveta. Prva turistička poseta Rovaniemiju bila je poseta Eleonore Ruzvelt, supruge bivšeg američkog predsednika Frenklina Delana Ruzvelta. U ovo selo ona je doputovala u zimu 1950. godine, želeći da vidi gde počinje arktički krug. Domaćini su zato morali da označe granicu i na njoj sagrade drvenu kolibu u kojoj je uvažena gošća mogla da popije topli čaj. Legenda kaže da se kolibica svidela Deda-Mrazu, te se on u nju preselio.
Dvadesetak godina kasnije finsko udruženje arhitekata projektovalo je oko kućice celo Deda-Mrazovo selo – i tako je bajka postala stvarnost. Osvetljeno seoce u kojem prapore zvončići a ležerno se šetaju irvasi i haskiji prava je radost za sve koji vole praznike. Kada, na primer, Deda Mraz lično prima želje koje gosti moraju pažljivo da mu šapnu na uvo, dogodi se da u krilo pokušaju da mu sednu i odrasli. Zbog toga se kaže da veseli dedica donosi sreću svakom ko veruje u njega, a boravak u njegovom selu idealan je praznični poklon za sve koji još veruju u čuda.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com