Na putu od aerodroma Keflavik ka Rejkjaviku putnici stiču prve utiske o ovom ostrvu na krajnjem severu Evrope, čije ime (ledena zemlja) ne zvuči baš primamljivo. Tu i tamo para izbija iz dubina polja prekrivenih očvrslom lavom, a farovi vozila otkriju poneko drvo ili žbun. Vazduh oduzima dah, ne zbog hladnoće, već zato što je izuzetno čist. Maksimalne dnevne temperature u julu kreću se oko 20 stepeni. Uprkos raširenom verovanju, sneg nije uobičajena pojava na Islandu, i islandska deca mu se raduju baš kao u ostalim delovima Evrope. Ipak, treba poneti toplu garderobu, ali pored nje i obavezan kupaći kostim, za banjanje u geotermalnim izvorima nadomak glečera. Zbog blizine Severnog pola zime su duge, s vrlo malo sunčanih sati. Verovatno je to razlog što je stopa prirodnog priraštaja neuobičajeno velika za evropske standarde. Od 103.000 kvadratnih kilometara površine Islanda čak 80 odsto čini Centralna visoravan, prelepa, ljudskom rukom netaknuta pustoš, u koju i turisti i Islanđani retko zalaze.
Islanđani žive duž obala svog ostrva, a pored njih i brojne vrste arktičkih i evropskih ptica; tu se nalaze i različita čuda prirode, tako da nema potrebe da se previše udaljavate. Na jugozapadu ostrva je Rejkjavik, najsevernija evropska prestonica. To je tipičan skandinavski grad savršeno čistih ulica i šarenih fasada i krovova. Pored Prirodnjačkog muzeja, Instituta Arni Magnuson (gde su izloženi stari spisi), Nordijske kuće, Nacionalnog muzeja (s predmetima iz srednjeg veka i doba Vikinga) i Etnografskog muzeja (gde su izloženi objekti živi ljudi, predstavnici društvene grupe, obučeni u tradicionalnu nošnju pojedinog istorijskog perioda), nalaze se i brojne druge kulturne ustanove. Dok ste u Rejkjaviku, nemojte propustiti da pogled na njega bacite s vrha tornja Crkve svetog Halgrima, ni da se zavrtite u restoranu pod Biseroom (tako se zove kupola), koji se stalno lagano okreće i u čijem holu se nalazi fontana, replika gejzira.
Rejkjavik je čuven i kao grad s najluđim noćnim životom u Evropi, gde ćete u ponoć zateći poluprazne barove, zato što žurka počinje tek oko tri izjutra. Kada se dovoljno oraspolože, ljudi iz barova i klubova izlaze na ulice, gde okupljeni u grupe formiraju krugove u kojima se peva, igra i glupira do besvesti i vlada opšte veselje. Najbolje vreme da se oseti kako izgleda ta ludnica na ulicama Rejkjavika je Nova godina, kada svi izlaze zbog silnih vatrometa, zakonom dozvoljenih. Na jugu Islanda, u takozvanom Zlatnom prstenu, nalazi se Tingvelir, prirodni amfiteatar u kome je 930. godine održano prvo zasedanje islandskog parlamenta. Tu se nalazi i ogroman Zlatni vodopad s dvostrukim padom smeštenim u ponor, gde se skoro uvek može videti duga iznad vode.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com