Prostor na kome se danas nalazi Istanbul vekovima je bio poseban izazov za sve velike sile, od stare Grčke, preko Rima i Vizantije, pa sve do velikog Otomanskog carstva. Grad koji izlazi na Mramorno more, spaja istok i zapad preko Bosforskog moreuza i zahvata dva kontinenta oduvek je bio značajna strateška tačka u ovom delu sveta i važna raskrsnica puteva koji spajaju istok i zapad. Zato i ne čude mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici koji predstavljaju blago ovoga grada. Ostaci građevina velikih sila i dinastija nalaze se u skoro svakom delu grada.
Sam grad dobio je na značaju kada je rimski car Konstantin rešio da prestonicu carstva preseli u Bizant, kako se tada zvao Istanbul. Od tada ovaj grad dobija na važnosti i postaje ono što je vekovima bio na mapi sveta – centar vojne i trgovačke moći. Najpre je bio državni i duhovni centar Vizantijskog carstva, da bi ga posle godina opsade i bezbroj pokušaja preuzele Osmanlije i od njega napravile svoju prestonicu i centar velike Otomanske imperije.
Današnji turista kada stigne u ovaj ogromni grad (procene o broju stanovnika kreću se između sedam i 15 miliona), ako to uradi s evropske strane, prvo treba da ode na čuveni vidikovac Čamlidža. Kada se otresete pomalo dosadnih prodavaca, koji vas vuku za ruku nudeći vam sve i svašta (od raznih đinđuva do mapa i vodiča kroz Istanbul), najpre treba da naručite čuveni čaj od jabuke, sednete i s ovog vidikovca osmotrite grad. To je jedini način da obuhvatite celu panoramu grada i uopšte steknete predstavu koliki je on zaista. Sam pogled s ovoga mesta je idealan zato što vam omogućava da vidite i evropski i azijski deo grada. Tek nakon toga ste spremni da krenete u obilazak. A za to će vam trebati puno vremena i dosta snage, ali isplati se. Umalo da zaboravimo: prelazak preko mosta Kemal Ataturk je doživljaj sam po sebi, jer preko njega prelazite iz Evrope u Aziju.
Većina hotela smeštena je u evropskom delu grada, u kvartovima Aksarai i Lalei, to jest veoma blizu Kapali čaršije, koja je centar tog dela grada. Hoteli su svi relativno pristojni i nude svoje usluge po pristupačnim cenama. Verovatno nećete imati previše zamerki na smeštaj, pošto ćete u hotelu bukvalno samo prespavati.
Kapali čaršija je najstariji i najveći zatvoreni bazar na svetu, poznat još i kao Grand Bazzar. Taj prostor prepun krivudavih uličica, ispunjen jakim orijentalnim mirisima, nudi izazov za sva čula. Izlozi prepuni zlatnog i srebrnog nakita, tezge s orijentalnim začinima, persijskim tepisima i posudama od kovanog bakra, vreva i žagor ljudi koji prolaze oko vas zaista su poseban doživljaj. Ako nešto želite da kupite, odmah se spremite na obavezno cenkanje. Sva roba ima istaknutu cenu, ali ako se ne pogađate s ljubaznim trgovcem, ništa od posla. To je prosto obaveza i filozofija trgovine u ovom delu sveta. Ko je tu dobar nakon obavljene trgovine? To je teško pitanje; verovatno ste i vi i trgovac na dobitku.
Snalaženje u ovom ogromnom gradu i nije neki veliki problem. Prosto kupite plan grada i krenite u obilazak. Ako vam nešto i nije jasno, samo raširite kartu i na ulici zamolite nekog od prolaznika za pomoć, verujte da će vam svako rado pomoći. Sada krenite u obilazak. U ovom delu grada prvo krenite prema Aja Sofiji (poznatija kao Hagia Sofia). Posle osmanlijskog osvajanja Istanbula, jedna od najpoznatijih hrišćanskih crkava pretvorena je u džamiju; danas je muzej i jedna od najpoznatijih turističkih destinacija Istanbula. Jedna je od najvećih vizantijskih građevina s prelepim enterijerom i ogromnom kupolom na vrhu. Unutrašnjost krasi mnoštvo ikona i mermernih stubova, kao i natpisi iz perioda kada je bila džamija i kada su sa spoljne strane dodata četiri minareta. Preko puta se nalazi još jedno remek-delo. Ovoga puta u pitanju je osmanlijska građevina, prelepa džamija sa šest minareta – Sultan Ahmetova džamija, poznatija još i kao Plava džamija. Naziv je dobila po preovlađujućoj plavoj boji kojom je ukrašena njena unutrašnjost; plava boja dominira mozaicima i ornamentima. Impozantnih razmera, s prelepim minaretima, predstavlja jednu od najlepših građevina islamskog sveta. Njenu lepotu dopunjuju i arheološki spomenici iz ranijih perioda istorije grada. Najpozantiji od njih svakako su ostaci rimskog hipodroma, koji se nalazi u neposrednoj blizini džamije.
Nakon ovoga se odmorite, skupite snagu i krenite u obilazak palata. Topkapi palata je stara palata napravljena u klasičnom orijentalnom stilu. Bila je zvanična rezidencija turskih sultana sve dok u 19. veku nije sagrađena palata Dolmabahče. Danas je Topkapi palata pretvorena u muzej i u njoj se nalaze svi najvredniji predmeti skupljeni tokom duge i burne istorije Otomanske imperije. Dolmabahče palata je sagrađena u evropskom stilu i svojom raskoši i lepotom pleni brojne posetioce. Ovu palatu krasi jedna od najvećih dvorana osvetljena kristalnim lusterom teškim 4,5 tone, postavljenim na 36 metara viskoj tavanici. U njenoj blizini nalazi se i čuvena kula Galata. Sagrađena na ulazu u luku, služila je za nadgledanje Bosforskog moreuza i bezbednog prolaza kroz njega.
Kada se umorite od „turizma“, slobodno krenite u šoping. Mogućnosti su brojne. Istanbul je danas jedan veliki trgovački centar s preko 15.000 hiljada robnih kuća i bukvalno vrvi od kupaca i prodavaca. Ako ste raspoloženiji za neformalnu trgovinu, cenkanje i nasmejane trgovce koji će vas gotovo sigurno ponuditi neizbežnim čajem od jabuke, kupovinu obavite u evropskom delu grada, u četvrtima Aksarai i Lalei. Ako ste pak više za evropski način trgovine, gde svaka roba ima jasno istaknutu cenu i gde nema baš previše cenkanja, onda obiđite kvartove Bejoglu ili Osmanbei. Centralni deo ovog dela grada je trg Taksim, oko koga se nalaze brojne robne kuće. Glavna trgovačka ulica ovoga dela grada je ulica Istikal (Istiklal Cadesi). Tu nema jeftinih hotela i malih prodavnica, krivudavih ulica i svega onoga što daje miris orijenta – sve je više evropsko.
Da biste sve to obišli, najbolje je da to učinite peške, ali pošto je to gotovo nemoguće, bolje je da za to koristite taksi ili mini-buseve – dolmuše, koji voze na tačno utvrđenim linijama. Prevoz je bezbedan i relativno jeftin. Preporuka je da ne uzimate rentakar, jer je saobraćaj toliko gust da je gotovo nemoguće voziti, a i vozači su veoma neoprezni. Što se ostalog tiče, novac menjajte u menjačnicama i bankama, mada ponegde možete kupovati i u evrima. Za piće koristite flaširanu vodu, hranu konsumirajte u restoranima i izbegavajte ulične prodavce. Na ulici ste veoma sigurni, retke su krađe ili neke druge neprijatnosti, ali zbog stanja u muslimanskom svetu i uvek mogućih terorističkih napada, izbegavajte javne demonstracije i bilo kakve velike skupove.
Ovo je samo mali deo onoga što nudi Istanbul. Mnogo toga ovom prilikom nije ni spomenuto, prosto što se za to nema prostora, a i zbog čega biste vi onda otišli tamo da otkrijete sve lepote ovog grada burne istorije, prelepih građevina, ljubaznih trgovaca i svega onog što nosi Orijent?
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com