Na vlast ubrzo dolazi Španija i zavodi dva veka strahovlade, neizdrživih poreza, otimanja. Taj period smatra se najmračnijim u istoriji Koma, posle koga sledi blagi oporavak uz austrijsku upravu. Pod Marijom Terezijom i Josifom II u Komu ponovo oživljavaju tekstilna industrija i izrada nameštaja. Ulaže se u nauku, a bogate porodice takmiče se u izgradnji vila za odmor na obali jezera. Dovode se nadaleko poznati arhitekti, koji u čistom neoklasičnom stilu grade vilu Olmo (danas najpoznatija vila na jezeru, u kojoj se nalazi „Aleksandar Volta“ – centar za nauku), vilu Salacar, vilu Saporiti (u kojoj je Napoleon prenoćio prilikom posete Komu) i mnoge druge. I Katedrala je nakon četiri veka izgradnje konačno završena. Posle ujedinjenja Italije, Komo postaje centar umetnosti i izrade svile, po kojoj je i danas poznat.
Jezero se može osmotriti s raznih strana i iz mnogih perspektiva. Možda najbolji prvi utisak ostavlja pogled s brda Baradelo, na kome se nalazi zamak i park s arheološkim iskopinama. Do njega vodi autobus, ali se i šetnjom kroz park može lako stići. Sledeći korak je šetnja kroz staro jezgro grada Komo, a to je ujedno i šetnja kroz istoriju i kulturu cele oblasti. Jedna na drugu naslanjaju se crkve, bazilike, palate iz 12, 15. i 18. veka, renesansne kuće, antikvarnice poznate u celom svetu. Šetajući, uživate u spoju modernog i tradicionalnog – ispred škole stoje mnoge parkirane vespe, sada već zaštitni simbol italijanske omladine, a pored njih kolonada rimskih stubova iz 1. veka nove ere. Sve je mirno, uspavano, sve odiše atmosferom malog srednjovekovnog grada u kom se proizvodi najkvalitetnija svila.
Jezgrom grada dominira Katedrala, građena od 14. do 18. veka, tako da i sama obuhvata čitavo jedno razdoblje razvoja i menjanja Koma. Dok se približavate obali jezera, pokazuju se obrisi moderne Italije, jer se ukazuju butici, ekskluzivni restorani, hoteli. Ipak, i dalje je Komo mesto sastajanja pisaca, umetnika, antikvara, jer je zaista uklopio stari šarm s obeležjima moderne Italije. Naselja na jezeru su mala i povezana, tako da se krivudavim, uskim ulicama može obići ceo zapadni krak jezera. Kraljica jezera je Belađo (Belaggio), koga zovu i „biserom Koma“. Svaka vila odiše posebnim arhitektonskim stilom, svaka ima bazen i gliser. Ulice su prepune motociklista i radoznalih turista koji vole da zavire u živote „besmrtnika“.
Belađo je poznato izletničko mesto. Stari grad je zaista fantastičan jer je očuvao miris i ukus stare Italije. Strmim stepenicama probijate se od „đelaterije“ do „pastičerije“, između kuća sa žutim, narandžastim i bordo fasadama, prepunim puzavica. Restorani su za naše uslove skupi, ali svako može da priušti sebi italijanski domaći sladoled, sedne na obalu, umoči noge u jezero i uživa gledajući galebove koji kruže iznad površine. Najbolji pogled na samo jezero i okolinu pruža se kada se popnete do sela koje se zove Brunate. Selo kao selo, i bilo bi obično da se s njega ne vidi ceo grad, jezero, Apenini, Alpi, planina Monvizo, Vareze. Od podnožja brda do sela vodi žičara. Dok se polako odvajate od jezera ukrašenog predratnim vilama i približavate se uzbuđeno svetioniku koji usamljeno krasi vrh brda, jednostavno ne možete da se otmete utisku nečega nezaboravnog.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com