Mnogi kažu da je zalazak sunca na Santoriniju jedan od najlepših na svetu, a još je više onih koji to grčko ostrvo nazivaju najromantičnijim mestom i ostrvom zaljubljenih. Ono što ovo ostrvo vulkanskog porekla već na prvi pogled čini jedinstvenim jeste zadivljujuća lepota arhitekture, kojom dominira bela boja upotpunjena izuzetnim prirodnim komponentama tamnih stena s plažama od vulkanskog peska. Kada se tome doda beskrajno plavetnilo Egejskog mora, Santorini zaista izgleda kao raj na zemlji.
Ovo najjužnije kikladsko ostrvo naziv je dobilo po svetoj Ireni Solunskoj, koja je 304. godine n. e. na njemu umrla u izgnanstvu. Ostrvo je zaista nastalo usled vulkanske aktivnosti još u praistorijsko doba. Ogromna erupcija užarene lave i pepela koja je u kasnom bronzanom dobu zadesila ovo područje prouzrokovala je nestanak jedne od najnaprednijih civilizacija tog doba, ali istovremeno stvorila i mit o Atlantidi, za koju legenda kaže da se nalazila upravo na tom mestu. Najnoviji pokazatelji vulkanske erupcije su dva obližnja ostrvceta – Palea i Nea Kameni, a poslednja vulkanska aktivnost zabeležena je 1950. godine.
Ostrvo je dugo samo tridesetak kilometara, ukupna površina mu je 73 km2, pa ga možete obići u samo jednom danu. Topli sunčevi zraci obasjavaju Santorini veći deo godine, čak i za vreme tzv. kišnog perioda, od novembra do aprila. Tipične jesenje i zimske temperature kreću se od 12 do 20 stepeni Celzijusa, a tokom proleća i leta od 17 do 27 stepeni. Ipak, budući da na ostrvu kiša vrlo retko pada zimi, turistička sezona u stvari traje celu godinu. Turistički procvat na ostrvu započeo je krajem šezdesetih godina, a 1990. godine Svetska turistička organizacija proglasila je mesto Oiu najlepšim turističkim gradićem na svetu. Santorini je vrlo popularan i među svetski poznatim „facama“, na njemu su kuće kupili i Sting i Džek Nikolson.
Na zapadnoj strani ostrva, na litici 250 metara iznad mora, nalaze se mesta Fira, Firostefani, Imerovigli i Oia, u kojima su gusto nanizane živopisne kuće s plavim krovovima koje su već odavno postale simbol ne samo turizma na Santoriniju već i uopšte u Grčkoj. Krovovi, prozori, ograde i drugi građevinski elementi na ostrvu su obojeni u plavo, jer prema drevnom grčkom verovanju plava boja štiti od zla. U Firu i Oiu u predvečerje se slivaju reke turista kako bi gledale nezaboravni zalazak sunca. Sede na krovovima kuća, terasama, kafićima diveći se pogledu i oduševljeno tapšu dok sunce zalazi. Skoro nigde na svetu nećete videti takvu radost među turistima i domaćinima zbog zalaska sunca. Možda i zato što nigde drugde nije tako divan. Bogatu istoriju Santorinija posetiocima dočaravaju i dva arheološka lokaliteta. To su Akrotiri s ostacima praistorijske Tere (There), kao i drevni antički grad Mesa Vouno. U glavnom mestu na ostvru – Firi (Thiri), nalazi se Muzej praistorijske Tere, kao i Arheološki muzej.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com