Luksemburg ima samo 600.000 stanovnika, ali sa BDP-om po stanovniku od oko 110.000 dolara, najbogatija je zemlja u EU i jedna od najbogatijih na svetu.
Do 60-ih godina osnova ekonomije Luksemburga bila je proizvodnja ฤelika, ali poslednjih decenija napravljeni su veliki iskoraci kako bi se struktura ekonomije promenila i danas je Luksemburg jedan od vodeฤih finansijskih centara sveta.
Uspeh Luksemburga rezultat je njihove prilagodljivosti i dobrog obrazovanja stanovniลกtva te zemlje.
Kada je doลกlo do pada industrije ฤelika na globalnom nivou shvatili su da teลพiลกte moraju prebaciti na druge sektore.
Odluฤili su da snaลพno promoviลกu finansijski sektor i danas se njihova ekonomija bazira na finansijskim uslugama koje ฤine oko 35 posto BDP-a.
Njihova radna snaga jedna je od najobrazovanijih na svetu, a posebna prednost koja privlaฤi brojne kompanije jest njihova multilingvalnost – govore viลกe jezika.
Luksemburg je danas drugi po veliฤini centar za investicione fondove, odmah iza SAD-a, s imovinom od ฤetiri biliona dolara, vodeฤi su po broju reosiguravajuฤih kuฤa u Europskoj uniji i imaju najrazvijenije privatno bankarstvo u evrozoni, piลกe Index.hr.
Velika atraktivnost za finansijsku industriju proizlazi iz politiฤke i druลกtvene stabilnosti zemlje, ali i vrlo povoljnog regulatornog i poreskog okvira, zakona koje su prilagoฤavali savremenim potrebama.
S godinama je razvijen specifican regulatorski okvir za alternativne investicione fondove, fondove riziฤnog kapitala, meฤunarodne penzione fondove, razne specijalizirane fondove i reosiguravajuฤa druลกtva a to je privuklo ulagaฤe iz celog sveta.
O veliฤini finansijskog sektora najbolje govore brojke – u toj maloj zemlji radi oko 140 banaka koje zapoลกljavaju oko 26.000 ljudi i imaju aktivu od 770 milijardi evra, prema podacima PwC-a za 2016. godinu.
Uprkos tome ลกto se radi o vrlo maloj zemlji, Luksemburg je priliฤno uticajan igraฤ u EU.
Na primer, zemlja ima ลกest mesta u Evropskom parlamentu, a iz Luksemburga je i ลฝan-Klod Junker, sadaลกnji predsednik Evropske komisije.
Godinama je Luksemburg bio na neki naฤin poreska oaza za brojne multinacionalne kompanije, takoฤe, sliฤno kao i ล vajcarska i joลก neke jurisdikcije, imali su vrlo snaลพnu bankarsku tajnu, ali pod pritiskom OECD-a i EU, pre nekoliko godina pristali su da razmenjujui podatke o bankarskim raฤunima s drugim zemljama i meฤunarodnim institucijama.
Usprkos velikom dosadaลกnjem uspehu, Luksemburg i dalje razvija brojne sektore ekonomije u kojima vidi buduฤnost, poput logistike, informacione i komunikacijske tehnologije (ICT), biotehnologije i biomedicinskih istraลพivanja, „zelene“ energije, a u poslednje vreme i svemirske tehnologije.
Iako imaju vrlo razvijenu ekonomiju, i dalje uspevaju ostvarivati relativno snaลพne stope rasta pa je rast BDP-a u 2017. godini iznosio 3,4 posto, daleko nadmaลกujuฤi evropski prosek od 1,8 posto.
Kao i svim razvijenim zemljama, i u Luksemburgu najveฤi deo BDP-a otpada na sektor usluga, ฤak 87,9 odsto. Sledi industrija s 11,9 odsto, dok poljoprivreda ฤini samo 0,2 odsto BDP-a.
Radna snaga broji 282.000 ljudi od kojih 78,9 odsto radi u sektoru usluga, 20 odsto u industriji, a 1,1 odsto u poljoprivredi.
U ove brojke nije uraฤunato i 150.000 ljudi koji svakodnevno dolaze na posao u Luksemburg iz Francuske, Belgije i Nemaฤke.
Trลพiลกte rada u Luksemburgu jedno je od najatraktivnijih u Europi.
To ne ฤudi s obzirom na to da minimalna mesecna plata za nekvalificiranog radnika koji radi 40 sati nedeljno iznosi oko 2.000 evra. Za kvalificiranog radnika minimalac je 20 odsto veci i iznosi 2.400 eura.
Proseฤna plata iznosi viลกe od 4.300 evra.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com