Luksemburg ima samo 600.000 stanovnika, ali sa BDP-om po stanovniku od oko 110.000 dolara, najbogatija je zemlja u EU i jedna od najbogatijih na svetu.
Do 60-ih godina osnova ekonomije Luksemburga bila je proizvodnja čelika, ali poslednjih decenija napravljeni su veliki iskoraci kako bi se struktura ekonomije promenila i danas je Luksemburg jedan od vodećih finansijskih centara sveta.
Uspeh Luksemburga rezultat je njihove prilagodljivosti i dobrog obrazovanja stanovništva te zemlje.
Kada je došlo do pada industrije čelika na globalnom nivou shvatili su da težište moraju prebaciti na druge sektore.
Odlučili su da snažno promovišu finansijski sektor i danas se njihova ekonomija bazira na finansijskim uslugama koje čine oko 35 posto BDP-a.
Njihova radna snaga jedna je od najobrazovanijih na svetu, a posebna prednost koja privlači brojne kompanije jest njihova multilingvalnost – govore više jezika.
Luksemburg je danas drugi po veličini centar za investicione fondove, odmah iza SAD-a, s imovinom od četiri biliona dolara, vodeći su po broju reosiguravajućih kuća u Europskoj uniji i imaju najrazvijenije privatno bankarstvo u evrozoni, piše Index.hr.
Velika atraktivnost za finansijsku industriju proizlazi iz političke i društvene stabilnosti zemlje, ali i vrlo povoljnog regulatornog i poreskog okvira, zakona koje su prilagođavali savremenim potrebama.
S godinama je razvijen specifican regulatorski okvir za alternativne investicione fondove, fondove rizičnog kapitala, međunarodne penzione fondove, razne specijalizirane fondove i reosiguravajuća društva a to je privuklo ulagače iz celog sveta.
O veličini finansijskog sektora najbolje govore brojke – u toj maloj zemlji radi oko 140 banaka koje zapošljavaju oko 26.000 ljudi i imaju aktivu od 770 milijardi evra, prema podacima PwC-a za 2016. godinu.
Uprkos tome što se radi o vrlo maloj zemlji, Luksemburg je prilično uticajan igrač u EU.
Na primer, zemlja ima šest mesta u Evropskom parlamentu, a iz Luksemburga je i Žan-Klod Junker, sadašnji predsednik Evropske komisije.
Godinama je Luksemburg bio na neki način poreska oaza za brojne multinacionalne kompanije, takođe, slično kao i Švajcarska i još neke jurisdikcije, imali su vrlo snažnu bankarsku tajnu, ali pod pritiskom OECD-a i EU, pre nekoliko godina pristali su da razmenjujui podatke o bankarskim računima s drugim zemljama i međunarodnim institucijama.
Usprkos velikom dosadašnjem uspehu, Luksemburg i dalje razvija brojne sektore ekonomije u kojima vidi budućnost, poput logistike, informacione i komunikacijske tehnologije (ICT), biotehnologije i biomedicinskih istraživanja, „zelene“ energije, a u poslednje vreme i svemirske tehnologije.
Iako imaju vrlo razvijenu ekonomiju, i dalje uspevaju ostvarivati relativno snažne stope rasta pa je rast BDP-a u 2017. godini iznosio 3,4 posto, daleko nadmašujući evropski prosek od 1,8 posto.
Kao i svim razvijenim zemljama, i u Luksemburgu najveći deo BDP-a otpada na sektor usluga, čak 87,9 odsto. Sledi industrija s 11,9 odsto, dok poljoprivreda čini samo 0,2 odsto BDP-a.
Radna snaga broji 282.000 ljudi od kojih 78,9 odsto radi u sektoru usluga, 20 odsto u industriji, a 1,1 odsto u poljoprivredi.
U ove brojke nije uračunato i 150.000 ljudi koji svakodnevno dolaze na posao u Luksemburg iz Francuske, Belgije i Nemačke.
Tržište rada u Luksemburgu jedno je od najatraktivnijih u Europi.
To ne čudi s obzirom na to da minimalna mesecna plata za nekvalificiranog radnika koji radi 40 sati nedeljno iznosi oko 2.000 evra. Za kvalificiranog radnika minimalac je 20 odsto veci i iznosi 2.400 eura.
Prosečna plata iznosi više od 4.300 evra.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com