Kada se spomenu Antili, grupa ostrva koja je geografski smeštena između Karipskog mora i Atlantika, odmah se pomisli na Martinik i Gvadelupe. Ta dva najveća i najpoznatija ostrva ovog arhipelaga prva su asocijacija na njega i na ono po čemu je taj deo sveta poznat, a to su pre svega predivna priroda, prozirne vode mora tirkizne boje, prelepe plaže i praznična atmosfera praćena muzikom i pesmom na različitim jezicima kojima govori lokalno stanovništvo. Najzastupljeniji je, naravno, kreolski, a za njim slede francuski i engleski, mada na ovim malim ostrvima ušuškanim u tople vode Karipskog mora možete čuti mešavinu skoro svih jezika. Neka od ostrva, manje poznata, u stvari su idealna mesta za odmor i predstavljaju prave turističke dragulje. Ovde ćemo spomenuti samo neke od njih, koliko da vam probudimo znatiželju, a možda vas i navedemo da ih posetite. Najbolji način za otkrivanje malih oaza lepote i fantastičnih mesta za odmor je da s Martinika krenete na jug.
Santa Lucija – kada krenete s Martinika, južno od njega veoma brzo i lako ćete uočiti reljef Santa Lucije, specifičan zbog vulkana Sufrijer. Reljef u obliku glave šećera načinila je stvrdnuta lava, koja veoma utiče na tropsku vegetaciju ostrva. Naime, takav reljef uslovljava kiše, koje doprinose raznolikosti i bujnosti vegetacije, pa su, na primer, bočne strane vulkana Sufrijer prekrivene bananama, šumama kestena ili ogromnim gumenim drvećem. Bujna vegetacija, koju najvećim delom čine hibiskus i orhideje, pravi idealan životni prostor za pticu šarenog perja, čuvenog papagaja svete Lucije. Obala mora je zaista rajsko mesto, jedno slano jezero povezano s morem uzanim kanalom, takozvanom ciklonskom rupom, koja je prekrivena zavesom od kokosa i palmi, s ivicom od strmih brežuljaka, zaštitom od uragana.
Ovakva mesta nekada su bila idealna za skrivanje brodova pa su se oko njih vodili pravi mali ratovi. To se naročito dešavalo u vreme francuske i engleske dominacije tim prostorima, a tada su tu plovili i gusari. U to vreme, tokom 18. veka, ostrvo je 14 puta menjalo upravu, a glavni grad – Kastri, spaljivan je u toku tih „prevrata“ toliko puta da to niko nije ni brojao.
Najzanimljivije mesto na ostrvu je ribarsko selo Gros Ilet, koje je sačuvalo autentični izgled i miris prošlih vremena. Posebne zanimljivosti ovog seoceta su trgovina mirisima i bojama, ali i čuvene karipske noći s mirisom roštilja i ukusom ruma, koje prati nezaboravna rege muzika. Ovo neveliko ostrvo možete bukvalno preći pešice. Ako na pešačenje krenete preko brda Kubaril i Fortuna, ukazaće vam se predivan vidik. Naime, pred vama će se prikazati panorama Sufrijera, dva Pitona i, naravno, mora. Kupanje i uživanje u toplom karipskom moru najbolje je u Šok Beju; plaža je zaista nezaboravna. Napuštajući ovo ostrvo, preko južnog rta dolazite na ostrvo Sent Vinsent, koje je u stvari kapija stotinama ostrva i ostrvaca koja čine arhipelag Grenadin.
Bekija (Bekue) se nalazi na nekih sat vremena vožnje feribotom od ostrva Sent Vinsent i predstavlja pravi raj na površini od 18 kvadratnih kilometara, s predivnim plažama i divnim egzotičnim vrtovima. Veoma neravan teren uslovio je da se stanovništvo okrene moru kao osnovnom izvoru preživljavanja. Ambijent ovog ostrva fascinira od prvog trena, jer neodoljivo podseća na neka prošla vremena i ljude koji iz malih čamaca harpunom love kitove. Danas to čine samo retki, ali se taj miris prošlosti oseća na svakom koraku, posebno u Port Elizabetu, koji je njegov „glavni“ grad. Tu i danas možete naći graditelje drvenih brodova, gravere i modelare kiprera. Sama luka ovog seoceta podseća na ploveći muzej, s brodovima i opremom koji se tu mogu videti tokom cele godine. Život okrenut moru i lovu na kitove ogleda se i u svakodnevnom životu. Naime, najpoznatiji barovi na ostrvu ukrašeni su vilicama kitova.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com