Bogota je prva stanica mnogim putnicima koji se upute u Kolumbiju. Osnovana je 1538. godine, kada je izvesni Gonzalo Himenez de Kuesada pomislio da je to zgodna lokacija da osnuje naseobinu za svoje prijatelje ล pance. Grad je zapravo sagraฤen „preko“ Teusakila, mestaลกca koje je bilo naseljeno narodom koji je govorio ฤibka jezik. Prvo ime Bogote bilo je Santa Fe.
Grad je postepeno rastao i uskoro postao glavni grad Nove kraljevine Granade (Kraljevski sud osnovan je 1550. godine). Poฤetkom 19. veka populacija je dostigla 30.000 stanovnika i njegova kulturna, akademska i umetniฤka ponuda pokazivala je da je reฤ o pravom velegradu. Imao je tri univerziteta, veliki broj samostana, ลพenskih manastira i ลกkola, kao i veliku kolekcija slika, rukotvorina i skulptura.
Novo poglavlje razvoja grada poฤelo je 20. jula 1810, kada je pokrenut „pokret za nezavisnost“; harizmatiฤni Simon Bolivar (joลก uvek veoma prisutan u mislima i srcima danaลกnjih Latinoamerikanaca) izabran je za predsednika nove republike. Zemlja je oฤajniฤki pokuลกavala da se iลกฤupa iz despotskih, pohlepnih i parazitskih zakona ลกpanskog suda. Godine 1819. grad menja ime u Bogota.
Od tada je grad razvio infrastrukturu i nametnuo se kao glavni urbani centar zemlje. Zanimljivo je da 20. vek ostaje period bez diktature. Meฤutim, Bogotu ipak prati loลกa reputacija zbog opลกtepoznate loลกe bezbednosti. Uglavnom je reฤ o narko-mafiji i organizovanom kriminalu, koji je preplavio grad 80-ih i ranih 90-ih godina. Situacija se znatno popravila 2000, kada je predsednik Kolumbije, Alvaro Uribe, primenio zakonske principe bivลกeg njujorkลกkog gradonaฤelnika Rudolfa ฤulijanija. Sada se policija moลพe videti na svakom ฤoลกku Bogote i grad mirnije diลกe, pogotovu za vreme ฤestih festivala, uliฤnih izloลพbi i bazara, koji uveseljavaju kako turiste tako i lokalno stanovniลกtvo.
Bogota je locirana u geografskom centru Kolumbije i stoji na platou na 2.574 m nadmorske visine (to je ฤini treฤim po redu najviลกim gradom u Juลพnoj Americi, posle La Paza i Kita). Istorijski deo grada – La Kandelarija, turistima najzanimljivija oblast, leลพi izmeฤu dva dela grada; severna Bogota je uglavnom rezidencijalni deo, dok je juลพni deo rezervisan za stanovniลกtvo sa slabijim primanjima. ล to viลกe zalazite na jug, Bogota postaje grad koliba.
La Kandelarija pokriva oblast starog Santa Fea, gde su prvi stanovnici napravili svoje domove, iz ฤega se grad i razvio. To je pristojno oฤuvan istorijski deo grada. Malo juลพnija La Kandelarija postala je poslovni centar, koji podseฤa na Menhetn sa svojim soliterima, kancelarijama, bankama, radnjama i bioskopima. Uprkos arhitektonskim uticajima u 20. veku, LK je ostala „potopljena“ u kolonijalni duh i stil. Neke od graฤevina su restaurirane i sijaju starim sjajem, a neke su, naลพalost, joลก u derutnom stanju.
Prve zgrade podignute su u 16. veku i danas je LK zapravo skupina starih oblasti: La Katedral, Egipto i La Konkordijal. Mesto je proglaลกeno za nacionalni spomenik 1964. Ulice starog Santa Fea pune su kuฤa u starom ลกpanskom stilu, s teลกkim vratima, velikim hodnicima, prostranim sobama, debelim zidovima i balkonima razliฤitih stilova. Zgrade iz 19. i 20. veka popularno se zovu republikanske. La Kandelarija danas vaลพi za boemski, kulturni i akademski kvart.
Sledeฤa atrakcija Bogote je Plaza de Bolivar. Sagraฤen u istorijskom centru Bogote, ovaj trg organizovan je oko statue Simona Bolivara. Uradio ju je italijanski umetnik Pjetro Tenerani 1846. Malo ลกta je oฤuvano od originalnog kolonijalnog vremena, ali ลกetnja oko trga je ipak zanimljiva avantura. Dopuลกteno je uฤi u zgrade vlade, politiฤke i druge, kao i u Opservatoriju.
Kero de Monserate je jedan od vrhova s koga moลพete razgledati praฤakanje grada. Visok je 3.160 m, a na njemu se nalaze crkva i statua Senjor Kaido, ili Pali Hrist, iz 1650. godine, kojoj se pripisuju mnoga ฤudotvorna dela.
Sadaลกnja crkva je montirana nakon ลกto je zemljotres 1917. poruลกio staru. Predeo oko crkve je dosta komercijalizovan; kiosci s hranom i suvenirima posuti su duลพ glavnog puta. Svinjetina ili piletina svih boja i oblika, kao i neizbeลพna peciva, gotovo uvek prekrivena ลกeฤerom, jeste ono ลกto se pruลพa posetiocima svetiliลกta. Ako ne zbog hrane i religije, preporuฤljivo je popeti se na vrh jer je pogled koji se pruลพa savrลกen. Za vedrih dana oko doseลพe do Los Nevados, vulkana u Centralnim Kordiljerima, 135 km na zapadu. Do Kero de Monserate stiลพe se ลพiฤarom ili peลกke.
Najbolje vreme za posetu Kolumbiji je izmeฤu decembra i marta, kada je suva sezona, za razliku od perioda od aprila do oktobra.
Koristan link
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com