Svetski putnici, turisti, lovci na lokalne znamenitosti, ljudi s fotoaparatima u rukama, avanturisti, istraživači nepoznatih krajeva kugle zemaljske, paradajz turisti. Svi smo mi pomalo nešto od toga i u svima nama čuči neka od prethodno navedenih kategorija "klasičnih" turista. A da li ste se nekad zapitali kako bi izgledalo posetiti neki grad ili neku zemlju, a da to ne bude baš posredstvom turističke agencije, u paket aranžmanu ili u sopstvenoj režiji? Kako bi izgledalo kada bi vam neko od lokalnog stanovništva bio vodič i upoznao vas s onim što se ne spominje baš najčešće u katalozima i što ne nude turističke agencije?
Kako bi to bilo kad bi vas neko iz prve ruke, iz sopstvenog iskustva, upoznao s mestom koje ste posetili? Verovatno vam se bar jednom, kada ste putovali, ili se našli na nekom novom i nepoznatom mestu, javila želja da poznajete nekoga ko živi tamo, da vam pokaže mesta kojih nema u turističkim vodičima, uvede vas na lokalne zabave ili upozna s tamošnjim običajima.
Ako putnik zaista želi da iskusi lokalnu kulturu na najbolji mogući način, potrudiće se da se poveže s lokalnim stanovništvom. Nema boljeg i neposrednijeg upoznavanja nekog grada ili mesta nego kada se putuje u saradnji s ljudima koji tamo žive. Jedan od uspešnijih načina da se to ostvari je couchsurfing.
Šta je u stvari couchsurfing? U pitanju je međunarodno udruženje putnika koji nude i traže besplatan smeštaj preko Interneta. Ovaj neprofitni sajt pokrenuo je entuzijasta, putnik i programer Kejsi Fenton (Casey Fenton). Spremajući se da ode na Island, on je slučajno nabasao na direktorijum e-mail adresa studenata islandskog univerziteta. Svima je poslao e-mail pitajući da li može da prespava kod njih na kauču. Na svoje iznenađenje, dobio je stotine potvrdnih odgovora.
Ovo njegovo pozitivno iskustvo pretvorilo se u međunarodni projekat i couchsurfing mreža sada ima preko 500.000 članova na svim kontinentima, uključujući čak i Antarktik. To su uglavnom mladi ljudi (mada ima i onih od preko 80 godina), koji žele da putovanje učine ne samo turizmom u smislu razgledanja lepota nekog mesta, posećivanja muzeja i lokalnih restorana već i kulturnom razmenom na individualnom nivou. Nema boljeg provoda u Rimu, Parizu, Njujorku nego s ljudima koji tu i žive i zaista poznaju ta mesta. Koga interesuje Kip slobode, gde može da se slika za mamu i kupi jeftinu kinesku figuricu s umanjenim kipom kada može da ide na privatne žurke u Bronks ili Bruklin? Zašto plaćati svuda iste hotele kada postoji mogućnost da se spava kod ljudi željnih duhovne i kulturološke razmene, željnih upoznavanja s nekim koga ne bi mogli da upoznaju na uobičajen način?
Koristan link
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com