Filmske lokacije – poznata turistička mesta

Zadivljeni prizorima na velikom platnu često poželimo da i sami posetimo mesta na kojima su bili neki od naših filmskih junaka. Odličan razlog za putovanje je i taj da ne treba zaboraviti da su neke od najupečatljivijih scena snimljene u stvarnom svetu, ponekad i bez pomoći kulisa i scenografije. Da je posećivanje filmskih lokacija danas postalo trend pokazuje turistički aranžman koji jedna njujorška agencija nudi povodom premijere filma "Seks i grad". Za 24.000 dolara u četiri dana možete da obiđete Njujork stazama Keri, Samante, Mirande i Šarlot. U obilasku klubova, butika, restorana i galerija na raspolaganju vam je privatni vozač. Ovde ćemo vam predstaviti neke od poznatih turističkih destinacija koje su poslužile kao scenografija za poznate filmove, ili one koje su to postale posle snimanja filmova.
"Kazablanka", naslov klasika snimljenog daleke 1942, najsnažnija je asocijacija između gradova i bioskopskih hitova. Iako film zapravo i nije snimljen u istoimenom gradu, potpuno je nemoguće čuti za Kazablanku, a ne setiti se crno-belih lica Ingrid Bergman i Hemfrija Bogarta. Zanimljivo je to da u vreme snimanja taj egzotični severnoafrički grad nije bio poznat kao turističko odredište, već kao strateška lokacija u Drugom svetskom ratu. Film se proslavio, a Kazablanka je vremenom postala turistička meka. Bio je to početak jednog divnog prijateljstva. Beč – "Treći čovek". Nekoliko godina kasnije filmska traka učinila je sličnu uslugu i Beču. U jeku hladnoratovske podele na tri okupacione zone, špijunski triler "Treći čovek" skrenuo je pažnju svetske javnosti na lepote u ratu stradale metropole. Čak i u tmurnom noar ambijentu bečki kulturni spomenici izgledali su sjajno i monumentalno. I dok je zvuk citre iz filmske muzike postajao simbol Beča, "Treći čovek" osvojio je bezbroj nagrada. Po nekima je i najvažnije ostvarenje u istoriji filma, pa je i danas meta brojnih filmofila.
Tokio – "Izgubljeni u prevodu". Jedan od gradova koji je i inače među najtraženijim turističkim destinacijama dodatnu reklamu dobio je hitom rediteljke Sofije Kopole – "Izgubljeni u prevodu" iz 2003. godine. Bil Marej i Skarlet Johanson pomogli su rediteljki da Tokio prikaže kao vanzemaljski prostor za zapadnjaka koji pokušava da se u njemu snađe. Pošto je grad i u stvarnosti prepun prizora i zvukova koji se ne mogu doživeti nigde drugde, moguće je da se u Tokiju osećate vrlo slično kao i likovi s velikog platna. Rim – "Sladak život". Osećaj sličan likovima iz filma sigurno su poželeli i mnogi koji su pod utiskom Felinijevog "Slatkog života" (La Dolce Vita) svratili do rimske Fontane Trevi. Zahvaljujući ovom filmskom klasiku, to mesto postalo je možda i najpoznatiji simbol Večnog grada. Fargo, nepoznato mesto u Severnoj Dakoti, proslavilo se širom sveta u istoimenoj crnoj komediji braće Koen; bez obzira na to što se ime grada povezuje s neuspelom otmicom, koja u režiji ove čuvene braće završava kao najbrutalniji horor. Oni željni novih saznanja u istom filmu mogli su ponešto da nauče i o gradovima blizancima – Mineapolisu i St. Paulu, gde se odvija deo radnje.
Petra – "Indijana Džouns i poslednji krstaški ratnik". Jedinstveni kameni grad u Jordanu poslužio je kao vrhunske kulise za mesto u koje arheolog i pustolov Indijana Džouns dolazi u potrazi za Svetim gralom. Ko može da zaboravi trenutak kada Indijana i njegova družina u "Poslednjem krstaškom ratniku" ulaze u kanjon i u steni pronalaze grad? Skoro isti utisak posetilac može da doživi i uživo, posebno ako do jedne od najcenjenijih arheoloških lokacija dolazi na konju. Tunis – "Ratovi zvezda". Otkako je Džordž Lukas u tuniskoj pustinji postavio scenu kojom je dočarao planetu Tatuin, mnogi obožavaoci njegovog kultnog naučnofantastičnog serijala posetili su tu zemlju u želji da osete deo svemirskog ambijenta. Domaćini im u tome izlaze u susret, pa je nekoliko hotela, restorana ili barova uređeno u stilu Tatuina. Nažalost, nedostaju neobična stvorenja koja u Lukasovoj mašti nastanjuju daleke galaksije. Novi Zeland – "Gospodar prstenova". Najnagrađivanija filmska trilogija zaslužna je za to što se Novi Zeland širom sveta spominje kao destinacija koja se mora posetiti zbog svojih prirodnih lepota. Planine i nacionalni parkovi zelenog ostrva kojima je Družina prstena išla na putu do Mordora pokazali su da na svetu još uvek ima netaknutih mesta koja izgledaju identično kao i pre 10.000 godina.
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com