Zaista, putovanje može da zaleči svaku ranu. Kada otputujemo, odvajamo se od svega lepog što ostavljamo iza sebe, ali putovanje, ma koliko trajalo, čini da iza nas ostanu i neke sitne ili krupne stvari kojih nikada više u žvitou ne želimo da se setimo. Putovanje može da bude rekreativno, može da bude klasičan godišnji odmor, a može da bude i uspešan beg od svakodnevice. Da bismo krenuli na put, potrebno je da budemo što je moguće više opušteni. Na put krećemo samo onda kada smo spremni. Najvažnije stvari na putovanju su čista glava i rasterećen stav, jer putovanja na kojima najviše uživamo zahtevaju da budemo opušteni i smireni.
Pogrešno je pretpostavljati da možemo otputovati nespremni ili u konfliktnom raspoloženju, očekujući da će nas putovanje smiriti. Pre će nam se dogoditi da pobesnimo i zbog najmanjeg odlaganja leta, kašnjenja voza ili kvara na kolima, da i ne govorimo o nekim krupnijim neočekivanim okolnostima. Da li na put idemo sami ili u društvu? Stvar izbora. Da, veća je sigurnost i zadovoljstvo imati nekoga pored sebe. Ali, ako idete sami, izbeći ćete klasičnu turističku zamku obilaženja mesta koja neko drugi (najbolji drug, devojka ili žena, kolege s posla) želi da vidi i fokusiraćete se na sopstvene želje i utiske. Ukoliko se odlučite za solo putovanje, obavezno ponesite mapu mesta u koje ste se uputili. To je ključna stvar. Osećaćete se kao istraživač, jer nećete morati da se oslonite na ljubaznost stranaca kada vam je potrebno da nađete put. Takođe, ponesite i neku beležnicu (naravno, i olovku); nikad se ne zna – možda otkrijete Keruaka u sebi.
Trudite se da u toku putovanja ne robujete tehnici. Ne nosite kompjuter, mp3 plejer i ostale gedžete koji odvraćaju pažnju od iskustva samog putovanja. Manje ćete brinuti o prtljagu, a više uživati u jedinstvenim prizorima mesta koje posećujete. Isto važi i za kamere, da vam se ne bi dogodilo da se više slikate nego što uživate.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com