U 16. veku stigli su osvajači – Španci. Predvodio ih je bogati plemić Fransisko de Monteho, koji je sa sinom u nekoliko navrata pokušavao da porazi Maje i da osvoji poluostrvo Jukatan. To mu je uspelo krajem prve polovine 16. veka veka, osim male regije Peten Ica, gde su se Ice povukle i održale sve do kraja 17. veka. Tada Čičen Ica počinje polako da pada u zaborav, sve do druge polovine 19. veka, kada započinju česta arheološka iskopavanja. Najpoznatiji među onima koji su istraživali ovaj grad je Edvard H. Tompson (Edward H. Thompson), američki konzul, koji je istraživanju Čičen Ice posvetio preko 30 godina. Posebno mesto u njegovom radu zauzima istraživanje Svetog bunara, odakle je iskopao predmete izrađene od zlata i bakra, ali i razne tkanine i drveno oružje. Osvrt na prošlost ovog grada podsetnik je na zadivljujuću kulturu jedne nestale civilizacije, s kojom je, nažalost, još uvek povezano mnogo tajni i nepoznanica.
Kukulkanova piramida ima nekoliko imena. Kukulkan je ime za majansko božanstvo Kecalkoatla (Quetzalcoatl), pticu koja je prema njihovom verovanju bog vetra. Reč dolazi od reči Quetzal, koja označava šarenu pticu svojstvenu prostoru Centralne Amerike, i Coatl – zmija. Neki veruju da je Kukulkan bio toltečki junak i vladar iz 10. veka, iako se pretpostavlja da je on samo svom imenu dodao nastavak Kecalkoatl kako bi naglasio svoje božansko poreklo, jer su ga smatrali zemaljskim bogom. Taj vladar, čije je puno ime bilo Topiltzin Ce Acatl Quetzalcoatl, značajan je po tome što je za vreme svoje vladavine ukinuo dotad uobičajenu praksu žrtvovanja ljudi bogovima, a to je jedan od razloga zašto je bio toliko omiljen među narodom. Piramida se često naziva i El Castillo – Dvorac, a to ime dali su joj španski osvajači.
Piramida se nalazi otprilike u centru Čičen Ice, a visoka je oko 24 metra. Maje su poznate po tome što su imale odlično razvijen kalendar, a njega su iskoristile i u gradnji piramide. Naime, svaka strana piramide ima 91 stepenicu, što zajedno sa završnom platformom, u stvari hramom, čini 365 dana i simboliše dane u godini. Dokaz njihovog poznavanja astronomije su i proletnja i jesenja ravnodnevica, kada posetioci imaju priliku da vide jedinstvenu igru svetla. Naime, tih dana sunčeva senka stvara iluziju da se niz stepenice piramide spušta zmija, sve dok se ne spoji s isklesanom zmijskom glavom u dnu stepeništa.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com