Kvebek: evropska tradicija na američkom tlu (1)

Najstarija kanadska provincija Kvebek (Quebec) danas ima najnižu stopu nataliteta u celoj državi i podaci kažu da prosečna porodica ima maksimalno jedno dete. To je posledica dugogodišnje represivne politike nataliteta, što potvrđuje i činjenica da se danas u Kanadi, a posebno na području Kvebeka, svaki drugi sklopljeni brak završi razvodom. Na području čitave regije Kvebek živi oko 7 miliona stanovnika, od kojih 95 odsto govori francuskim jezikom. Nekada, dok je regija bila britanska kolonija, 50 odsto stanovništva služilo se engleskim jezikom sve do 1960. godine. To istaknuto mesto na karti često je u bliskoj istoriji bilo poprište sukoba i protesta protiv britanskog uticaja i protestantizma. Kvebek je oduvek pokazivao težnje da se odvoji od Kanade, da bi danas pod specijalnim uslovima zadržao svoju autonomiju, za šta su zaslužni liberali i njihov premijer Žan Šarest (Jean Charest).
Iako je provincija veoma turistički orijentisana, s najviše američkih posetilaca, stanovnici Kvebeka vrlo nerado govore engleskim jezikom, pa su iz svog službenog i govornog rečnika izbacili sve engleske izraze, kao što su "non-stop" i slični, koji su prihvaćeni u svim svetskim jezicima. Svaki deo Kvebeka ima čak i svoj slogan na registarskim tablicama automobila, pa se tako u gradu Kvebeku ispod svakog broja nalazi rečenica Je me souviens, što u prevodu znači "Sećam se" (svojih predaka, tradicije, kulture), na šta su kanadski Francuzi veoma ponosni. Grad Kvebek (Quebec City) nije velik, ima oko 600.000 stanovnika, ali je predivan i jedno je od retkih mesta na drugoj strani "bare" u kojem se oseća istinski evropski duh.
Ko god se prošetao maštovitim šetalištima, uskim kamenim ulicama u kojima promrzli slikari pokušavaju turistima da "uvale" kičerajske slike grada, osetio opojan miris francuskog konjaka iz zamagljenih i smešnih restorana, složiće se da je Kvebek jedno od najromantičnijih mesta u kojem čovek jednostavno poželi da nekoga drži za ruku. Opasan zidinama, stari deo (grad se sastoji od gornjeg i donjeg) Kvebeka je sigurno najlepši zimi, kada padne sneg. Tada taj romantični i poetski duh najviše dolazi do izražaja, a dućani i galerijice poziraju za razglednice. U Kvebeku ima mnogo malih umetničkih galerija koje su stalno pune radoznalaca, a boemi i slikari, kao predstavnici francuske kulture na kanadskom tlu, tamo se zaista s razlogom osećaju nadahnuto.
Koliko se može primetiti, stanovnici Kvebeka ipak nisu toliko opsednuti dolarima, iako ih, kako kažu, ponosno troše u velikim količinama, i to većinom na dobru večeru i kapljicu francuskog vina, pošto se ne mogu pohvaliti svojim, što je i razumljivo zbog vremenskih uslova koji tu vladaju. U proteklih nekoliko godina tehnologija je stanovnicima Kvebeka omogućila i gajenje vinove loze, što je dotad bilo samo daleki san, s obzirom na okrutne temperature koje vladaju u tim krajeima. Tako se njegovi stanovnici mogu pohvaliti odličnom Cyder vinom, dok za kvalitet ostalih ipak moraju da pričekaju još malo. Prosečna godišnja količina padavina (snega) je pet metara, i dok nisu usavršili sistem čišćenja, stanovnici Kvebeka često tokom zimskih dana nisu ni izlazili iz svojih kuća. Na području čitave regije najviše se prodaje slatki kukuruz, zatim sir, koji su nekad uvozili iz Francuske, a danas ga proizvode po francuskom receptu.
Prilikom obilaska okoline grada možete posetiti etno-selo u kojem se proizvode sirupi i čajevi od ekstrakta sirupa koji se dobija od javorovog drveta i šećera, a taj recept su, naravno, nabavili od Indijanaca. U tom selu, koje se zove Camp du bucheron, posađeno je otprilike 1.500 javora, a za proizvodnju i izvoz seče se drveće staro najmanje 50 godina, dok svako drvo živi najmanje 250 godina. U Kvebeku se godišnje proizvede oko 450 miliona galona javorovog sirupa, od kojih 80 odsto izvozi Kanada i 20 odsto ostali deo Severne Amerike. Javorov sirup je vrlo sladak i sit, ali je toliko zdrav da ga mogu koristiti i dijabetičari. Prirodne lepote okoline Kvebeka zaista su jedinstvene, naročito u oktobru, kada podnožja planina i dvorišta luksuznih kuća dobiju šarene boje miholjskog leta (Indian summer) ili evropske kasne jeseni. Miris opojnog okasnelog leta može vas odvesti do ostrva Orlean (Ile d’Orleans) nedaleko od samog grada, koje je veliko samo 13 milja, a nazvano je po nekadašnjem vojvodi od Orleana. Na ostrvu se nalazi pet sela u kojima većinom žive poljoprivrednici, iako najveći deo ostrva zauzimaju vikendice dobrostojećih advokatskih i lekarskih porodica.
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com