Specifična i skoro nedirnuta, Aljaska je jedna od onih zemalja koje treba posetiti barem jednom u životu. Čak je i priča o njenom nastanku jedna od najneobičnijih u svetskoj istoriji: u 19. veku pripadala je Rusiji, ali ju je car Aleksandar II za 7,2 miliona dolara prodao Americi.
Iako su Amerikanci tadašnjeg državnog sekretara prozivali zbog, kako su tada mislili, „najgluplje transakcije svih vremena“ (jer ko normalan kupuje zemlju od snega i leda?), stvar se promenila kada su posle nekog vremena na Aljasci otkrivene velike zalihe rudnog bogatstva, nafte, zemnog gasa, ruda i zlata. Masovno doseljavanje tragača za bogatstvom je počelo, a prizori ljudi koji u sankama s psećom zapregom jure kroz sneg i zemlju ponoćnog sunca, preko veličanstvenih glečera, danas su jedna od omiljenih nacionalnih priča.
Stvarnost na Aljasci danas je takođe neobična, ali nekako romantična. Ona obiluje mestašcima u kojima živi dvoje-troje mališana, pa oni svakodnevno avionima putuju do škola u gradovima i nazad. I to im je, naravno, normalno, a u običaj letenja brzo se zaljube i turisti, kojima se na Aljasci nude razne opcije: zemlju mogu upoznati prelećući mesta hidroavionima ili krstareći nekom od reka. Tamo je, naime, 20 najviših američkih planinskih vrhova (uključujući legendarni Mt. McKinley sa 6.193 metra nadmorske visine), kao i 100.000 glečera, tri miliona jezera, više od 3.000 reka i 15 nacionalnih parkova.
Tamo gde svet počinje ili se završava nalazi se raj za svakog pravog avanturistu, bisernoledena Aljaska, koja je u stvari poluostrvo na severozapadu Severne Amerike. Godišnje je poseti veliki broj turista, bez straha od hladne subpolarne klime i divljih životinja. U stvari, medvedi, vukovi, foke i kitovi glavni su magnet za ljubitelje safarija, dok one zaljubljene u drevno i mistično fascinira starosedelačka kultura ovog poluostrva. Naime, više od 20 odsto stanovnika Aljaske (ukupno ih je 650.000) pripadnici su starosedelačkih kultura, koje se mogu podeliti na Aleute, Eskime i Indijance. Ti miroljubivi ribari – koji od krzna foke i medveda izrađuju svoju odeću, a od zlata i žada prave suvenire, nakit i igračke – veoma su gostoprimljivi i rado dočekuju goste. Oduševljeno dočekuju svakog gosta i tumače mu svoje šamanske običaje. Tako će posetioca rado pozvati na tradicionalnu večeru s drevnim obrednim plesom, poslužiti ga specijalitetima od lososa i uz vatru i piće objasniti kako veruju da im životinje prenose poruke, kao i priznati da izbegavaju vidre, koje prema njihovim legendama, donose loše vesti.
Poseban doživljaj je vožnja žičarom od Girdwood-a do vrha skijališta Mt. Aleyeska s kojeg se pruža predivan pogled na bajkovitu prirodu punu glečera. Tamo se može videti i kako stanovnici brinu o svojim divljim životinjama (čak i opasnim polarnim medvedima) u Centru za očuvanje divljeg života na Aljaski, gde je najlepše iskustvo safari na kome se može videti kako jeleni, vukovi ili smeđi i crni medvedi jedu ili se šetaju u svom prirodnom okruženju. Oduševiće vas glečer Exit, koji pripada fjordovima Kenai, tački na kojoj se susreću planine, led i okean. Pod uticajem globalne promene klime glečer se ubrzano topi, pa se mestimično mogu videti oznake nivoa na kojima se nalazio prie deset ili pedeset godina. Kad jednom osetite miroljubivost prirode, naizgled divlje, razumećete i zbog čega stanovnici Aljaske mirno hrane divlje medvede. U stvari, možete to probati i sami u okolini jezera Wonder Lake. Naravno, postoje određena pravila ponašanja prema crnim i smeđim medvedima – ne smete im se približiti previše, niti ih preplašiti naglom bukom ili pokretima. Ali, možete im ostaviti hranu na livadi i gledati kako se mirno gegaju do nje. Poseban doživljaj je krstarenje rečnim brodom; najpoznatiji takav brod je Talkeetna Queen, koji vozi sve do indijanskog kampa Dena’ina. Tu se nalaze legendarne lovačke kolibe – indijanski šatori od štavljene životinjske kože.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com