Brazil je najveća zemlja Južne Amerike. Zauzima gotovo pola kontinenta. Jedan je od giganata svetske ekonomije, a poznat je po fudbalu, proizvodnji kafe i muzici: sambi i bosa novi.
Dve trećine brazilske populacije živi blizu obale, što znači da je za lokalno stanovništvo, kao i za turiste, plaža – život. Ljudi su esencija države, pa tako, iako je Brazil dom mnogim etničkim grupama, postoji jedna karakteristika koju dele svi žitelji – energija i strast. Brazilci uživaju u dobroj zabavi pod bilo kakvim uslovima i okolnostima.
Rio je najpopularnija destinacija, naročito za vreme Karnevala. Igrači na sve strane, muzika „do daske“ i letnja temperatura raste. Gotovo sve se kreće. Tela svih godišta, boja i veličina paradiraju u minimalnoj odeći ili kupaćim kostimima i podsećaju na suncem obasjane plaže Kopakabana i Ipanema.
Pejzaž Brazila podjednako je raznovrstan kao i njegovi stanovnici. Turističke ture daleko od brazilskih fantastičnih plaža, u unutrašnjosti, otkrivaju drugačiji Brazil, koji ima još mnogo da ponudi posetiocu. Pored najveće kišne šume na svetu, Brazil se diči i mnogim divljim predelima naseljnim raznovrsnim životinjama, npr. Pantanalu, zatim kanjoni i pećine Čapada Diamentina i Mata Atlantika (Atlantska šuma), koja se prostire duž gotovo cele brazilske obale.
Stanovnici Brazila su mešavina rasa, uključujući domoroce, potomke afričkih robova ili evropskih imigranata. Ta raznovrsnost ogleda se i u hrani, arhitekturi, muzici, čitavoj kulturi Brazila. Baš ta raznolikost ljudi i tradicija čine Brazil tako zanimljivom destinacijom.
Rio de Žaneiro je grad kontrasta. Nemoguće strme granitne planine „niču“ iz okeana ograničenog zlatnim peskom. Kolonijalne zgrade stisnute između modernih staklenih solitera i raskošnim zelenilom posute šume koje se strmoglavljuju ka gusto naseljenim stambenim oblastima. Rio je grad „navučen“ na život, grad obožavalaca plaže, fudbala, sambe i Karnevala. Čitavu ovu gužvu, zabavu i lakomislenost nadgleda statua Hrista Spasioca, simbol grada koji prepoznaju svi ljudi sveta.
Rio je grad na severoistoku Brazila, ušuškan između planina i mora, sa preko deset miliona ljudi. Tačka susreta raznolikih kultura i ljudi, varira između raskoši i siromaštva. U Riju bogati i siromašni žive zajedno, a ekskluzivne stambene oblasti graniče se s favelama, prljavim i zabačenim delovima grada ispunjenim straćarama. No, bez obzira na to iz kog dela grada potiču, Karioke (ime pod kojim su poznati stanovnici Rija) imaju zajedničku karakteristiku – strast prema životu. Plaža je, logično, mesto gde se dešavaju važne stvari: sport, druženje, čak i poslovni sastanci. Raj za posmatranje ljudi – odeća je minimalna, a ljudi preplanuli i lepi. Plaže Kopakabana i Ipanema su magnet, podjednako privlače i Brazilce i turiste.
Trebalo je 500 godina da se Rio transformiše u jedan od najvećih gradova sveta. Portugalski istraživači uplovili su u Guanabara zaliv 1. januara 1502. i nadenuli mu ime Rio de Žaneiro (u prevodu – Januarska reka), zbog pogrešne pretpostavke da je to ogromni rečni zaliv. Francuzi su pokušali da preuzmu kontrolu nad zalivom 1555, ali su ih Portugalci konačno proterali 1567. Glavni izvori prihoda ove portugalske kolonije bili su šećerna trska i poljoprivredni proizvodi u celom 17. veku, sve dok nisu otkrili zlato u obližnjoj oblasti Minas Gerais. To otkriće proizvelo je grad u izvozni i poreski centar. Grad je procvetao još više kada je kafa postala dominantni izvozni proizvod. Kada je portugalska monarhija proterana iz Portugala, nakon što je Napoleon osvojio Lisabon, Rio je postao njihov dom i glavni grad nezavisnog Brazilskog carstva. Konačno, 1889. Brazil je postao republika. Rio de Žaneiro je bio glavni grad do 1960, kada je administrativni centar prebačen u Braziliju.
Najbolje vreme za posetu Riju je neporecivo letnje doba, između decembra i februara. Temperatura ide do 40 stepeni i više, što je idealno za turiste koji žele da se opuste na „brazilski“ način, da posete plaže radije nego da jurcaju naokolo. Rio je izdeljen na tri zone: centar, severnu zonu i južnu zonu. Stadion Marakana nalazi se u severnoj zoni. Mnoge istorijske zgrade, muzeji i galerije locirani su u centru. Ipak, najveće atrakcije, uključujući i plaže, nalaze se u sunčanoj zoni.
Planina Korkovado (Grbavac) dobila je ime zbog svog izgleda. Na njoj se nalazi pečat grada – statua Hrista postavljena 1931. godine. Stoji na vrhu planine visoke 710 m, a sama je visoka 30 m. Pao de Asukar je izglasan od strane turista za „najbolji panoramski pogled“ u celom Riju. Portugalci su ovoj planini nadenuli ime Šećerna vekna, jer ih je oblik ove granitne stene visoke 750 m podsećao na kalup za šećernu trsku. Posetioci najčešće koriste „kablovsku kočiju“ da se popnu do vrha – sistem koji je u upotrebi od 1912. Prva etapa penjanja vodi od podnožja Praja Vermehla na visinu od 220 m iznad površine mora, na vrh Moro da Urka. Zatim se put nastavlja do same Šećerne vekne, na visinu od svih 750 m. Odatle se pruža pogled na plaže, grad, planine Nacionalnog parka Tižuka i ostrva Guanabara zaliva.
Kopakabana i Ipanema su predgrađa Rija, a svako je poznato na svoj način. Kopakabana je najpoznatija po svojim dugačkim, peskovitim plažama, koje se protežu na 4 km. Na plaži je uvek gužva, sve vrvi od turista i stanovnika, potencirajući brazilsku strast ka sportu, džogiranju i igri. Jake morske struje mogu da pokvare ugođaj plivanja, koje i nije za preporuku, ali postoji odličan spasilački sistem. Ipanema je primamljiva mešavina plaža, barova i butika. Oblast je postala svetski poznata po pesmi „Devojka sa Ipaneme“, koju je kompozitor Tom Žobim napisao na stihove pesnika Vinikiusa de Moraesa, inspirisanog lokalnom lepoticom, Heliosom Pinheiro, koja je svaki dan prolazila plažom vraćajući se iz škole. Bar u kojem su obojica sedeli, poznat kao „Garota de Ipanema“, popularno je sastajalište lokalnog stanovništva, kao i mesto „hodočašća“ turista. Dve najpoznatije plaže su Aproador i Leblon. Ipanema je poznata i po umetničkim galerijama. Sandejz arts i pijaca rukotvorina, poznata kao hipi fer, zajedno s juvelirskim radnjama Amsterdam sauer i H Stern, rado su posećena mesta.
Koristan link
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com