Turizam cveta širom sveta, a koliko god to donosilo profita, javlja se i zabrinutost u mnogim, naročito manjim državama, na koji način prevelik broj turista šteti ekološkoj ravnoteži. Palau,13. najmanja država na svetu, setila se kako da reši problem.
Kako imaju svega 20 hiljada stanovnika, a godišnje ih poseti i više od 160 hiljada turista, ta se brojka već “odrazila” na životnu okonulinu, pa je lokalna vlast odlučila da u svoju zakonsku regulativu uvede nešto čime bi se tome stalo na kraj.
Svaki putnik koji dođe na Palau u svoj pasoš dobije zakletvu koju će morati da potpiše pre nego što mu se odobri ulazak u zemlju.
U toj zakletvi stoji: “Deco Palaua, podnosim ovu zakletvu kao vaš gost, da ću čuvati i štititi vaš predivni i jedinstveni ostrvski dom. Zaklinjem se da ću ga tretirati sa nežnošću i istraživati svesno. Neću uzeti ništa što ne treba. Neću škoditi onome što ne škodi meni. Jedini otisci koje ću ostaviti jesu oni koji će se isprati”.
Palau je time postala prva zemlja u svetu koja je uvela ovakav tip zakletve u svoj zakon. Zakletva se bazira na dugogodišnjem nastojanju da se zaustavi preterano uništavanje i iskorišćavanje prirodnih resursa.
Stanovnici se nadaju da će ovom zakletvom putnici na ostrvu lakše shvatiti da igraju ključnu ulogu u očuvanju ostrva za buduće generacije jer ih većina nije ni svesna otiska koji ostavljaju.
Iako je inicijativa prvenstveno pokrenuta da se smanji šteta okolini zbog prevelikog broja turista, prodružili su se i stanovnici. Deca će u školi početi da uče o ekologiji i očuvanju svoje okoline, a i odraslima će biti omogućeni posebni programi za učenje odgovornog ponašanja prema prirodi.
Da se vlasti nimalo ne šale s ovom zakletvom, dokazuje i kazna koju turisti plaćaju kaznu za kršenje. A iznos je do milion dolara.
Palau je zapravo arhipelag od 200-tinak prirodnih ostrva, smeštenih u Tihom okeanu, između Japana i Australije. Ova ostrva su bogata predivnim čistim plažama i šumama koje mame turiste. Imaju i utočište za morske pse, zabranili su bušenje svog podmorja zbog nafte i komercijalno ribarenje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com