Letovanje u Srbiji ove godine moglo bi da bude paprenije i od najegzotičnijih svetskih destinacija. Veliki broj domaćih turista digao je ruke od pokušaja da se ovog leta odmara van srpskih granica. Pandemija virusa korona previše im je zakomplikovala letovanje u inostranstvu. Zato su požurili da bukiraju top domaće turističke lokacije.
Zakon ponude i tražnje, vele stručnjaci, logično je izazvao drastičan skok cena – od 30 do čak 50 odsto! Uprkos tome što su često i dvostruko skuplji od grčkih i onih na crnogorskom primorju, kapaciteti za udarnu letnju sezonu u Srbiji već su rasprodati.
Prosečna cena desetodnevnog smeštaja za četvoročlanu porodicu na najtraženijim lokacijama poput Vrnjačke Banje, Kopaonika, Zlatibora ili Sokobanje je od 400 do 600 evra, a u hotelima sa više zvezdica ovoliko košta samo jedna noć! Oni koji letuju u Crnoj Gori i Grčkoj znaju da se u junu i julu najam apartmana plaća i dvostruko niže od ove cifre.
Mera Vlade Srbije da se podelom besplatnih vaučera podrži domaći turizam, verovatno je uticala da hiljade turista prelome i odluče da godišnji odmor provedu u našim banjama, na planinama i u izletištima. Mnoge je, međutim, cenovnik razbesneo! Letovanje u Srbiji, kažu, ne samo da neće sačuvati budžet, nego je i skuplje od putovanja van granica. Društvene mreže krcate su komentarima kivnih domaćih turista koji su u pokušaju da rezervišu letovanje u Srbiji, naišli na paprene cene! „U Bukovičkoj banji skuplje nego na Maldivima“, „Sokobanja prešišala Grčku“, „‘More’ u Vrnjačkoj Banji paprenije od Krita“ – samo su neki od komentara.
– Doslovce sam pao u nesvest kada sam na sajtu za bukiranje video da smeštaj za suprugu mene i dvoje maloletne dece u hotelu na Kopaoniku košta više od pola miliona dinara – kaže Beograđanin Janko S. – Za sedam dana u zlatiborskom hotelu bračni par sa dvoje dece treba da izdvoji više od 1.000 evra, a u Vrnjačkoj Banji 800 evra. Za polupansion, sve to stiže na oko 2.000 evra!
Skok cena uopšte nije iznenadio Aleksandra Seničića, direktora „Jute“.
– Ekonomski je logično i očekivano, kada je veća tražnja, a manja ponuda, da dođe do porasta cena. Način da se to spreči bio je u promociji drugih destinacija, osim tih nekoliko najatraktivnijih. Svi su nagrnuli na tih nekoliko destinacija, pa je u njima smeštaj poskupeo od 30 do 50 odsto – kaže Seničić. – Dok je smeštaj u Sokobanji lane bio pet evra, sada je deset, a i dalje postoji veliki broj predivnih, malo poznatih i nedovoljno promovisanih, destinacija u zapadnoj i istočnoj Srbiji, gde smeštaj košta od pet do osam evra.
Predstavnici turizma najposećenijih mesta u Srbiji tvrde da su cene smeštaja ostale iste kao prošle godine. Čak rekordnih 40.000 vaučera, desetina od ukupnog broja, završilo je u Vrnjačkoj Banji. Prema rečima Ivana Trifunovića, direktora Turističke organizacije Vrnjačke Banje, uprkos kapacitetu od 20.000 kreveta, u ovom mestu će se u julu i avgustu tražiti i krevet više.
– U ta dva udarna meseca već imamo bukirano 95 odsto kapaciteta – kaže Trifunović. – Aranžmani za mart, april i maj, kao i školske ekskurzije, prebačeni su na ove mesece. Kao i ranije, krevet može da se nađe i po ceni od 1.000 dinara po osobi, ali i za 12.000 pa i više, shodno željama i mogućnosti. Apartman za deset dana, za porodicu sa dvoje dece, najmio se za 250 evra, a na mnogo mesta kompletan ručak košta 500 dinara.
I predsednik Turističke organizacije Zlatibora Vladimir Živanović tvrdi da cene nisu veće nego lane. Kako kaže, na ovoj planini, gde je u opticaju 30.000 ležajeva, a očekivana popunjenost u sezoni 85 odsto, krevet može da se plati od najnižih osam evra, pa naviše. Nadaju se dnevnoj poseti od 20.000 ljudi tokom jula.
Korona mere
Vlasnici privatnog smeštaja i hotelijeri su iz straha od novih mera zbog korone i snizili cene smeštaja, a verovatno će i dodatno spustiti cene kroz razne „last minit“ ponude – kaže Živanović. – U gotovo svim zlatiborskim hotelima je smeštaj za decu do sedam godina besplatan, a za one do 12 godina, upola jeftiniji. U hotelima sa malo zvezdica, mogao je da se nađe polupansionski smeštaj po osobi za 2.500 dinara. Najskuplje varijante su oko 8.000 po osobi za istu uslugu.
Vaučeri nisu dovoljni
Državne mere pomoći privredi gotovo uopšte nisu obuhvatile najpogođeniju granu – turizam, čime je Srbija jedina zemlja koja nije imala poseban program za ovu oblast – kaže Aleksandar Seničić. – Vaučeri su jedina mera, koja je trebalo da bude drugačije organizovana. Umesto da svi vaučeri budu iste vrednosti, već recimo od 5.000 do 12.000 za najskuplje, kojima bi se stimulisala posećenost hotela u Beogradu, Novom Sadu, Nišu. Cena smeštaja u njima mora da bude veća nego u svetskim metropolama, jer je sezona u našim gradovima svega dva meseca, a u inostranim prestonicama 365 dana godišnje.
(B. Caranović, Novosti)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com