Stanovnici španskog ostrva Ibice postali su svojevrsne žrtve turizma pa tako teško pronalaze stanove sa obzirom da su milioni posetilaca, privučeni razuzdanim noćima i tirkizno plavim morem, podstakli eksploziju cena.
Gabriel Alberto živi u metalnom plavom kombiju otkako se prošle godine razveo od supruge. U kombiju se nalaze kauč na razvlačenje, televizor i mala kuhinja na plin. Iz fotonaponskih ćelija postavljenih na krovu dolazi struja.
„Nije lako živeti u kombiju, ali cene stanarine su podivljale. Nemoguće ih je platiti“, kaže taj 47-godišnji Argentinac, koji na Balearskim ostrvima živi od 2000. godine.
Pre devet godina, kada su mu se rodila deca, 400 evra je bilo dovoljno za iznajmljivanje kuće. Danas se, međutim, za taj novac jedva može iznajmiti zajednička soba. Ibica, malo ostrvo gde poznate osobe vežu svoje jahte, a mladi prave žurke, već neko vreme prima nove goste koji zbog nemira odustaju od odlazaka u zemlje poput Egipta, Tunisa ili Turske. Ostrvo sa 142.000 stanovnika 2010. godine posetilo je 1,7 milijuna turista, ali njihov broj se gotovo udvostručio. Prošle godine je na ostrvu boravilo 3 miliona gostiju.
Snažna potražnja za smeštajem na Ibizi, povećala je broj sezonskih apartmana, često ilegalnih, kao i špekulacije na tržištu nekretnina. Sada je teško pronaći sobu za manje od 600 evra. Organizacija stanovnika „Afectados por los Alquileres“, odnosno „Pogođeni najmom“, već mesecima prijavljuje ‘zlostavljačke’ ponude: 500 evra mesečno samo za balkon, 300 evra za dušek bez kupatila, 2.100 evra za mali karavan, prenosi Jutarnji.
U sezoni populacija se utrostručuje, a cene eksplodiraju
Gabriel je sa svojom mesečnom plaćom tegljača tereta od 1.400 evra kupio kombi za 3.000 evra. Četiri karavana parkirana su na istom prostoru, a u njima su ljudima koji takođe više ne mogu da priušte stanovanje. Situacija se ponovno pogoršava tokom sezone kada se populacija ostrva utrostruči, a cene eksplodiraju. Tada raste i potražnja za radnom snagom, ali za sezonske radnike često nekvalifikovane, cene smeštaja postaju neprihvatljive. „U maju sam primao između 10 i 12 CV-a dnevno za rad tokom ljeta. Sada ih dobijam 1 ili 2“, kaže Žoan Riera, vlasnik restorana u glavnom gradu ostrva.
Bolnica Kan Mises na Ibici čak je jedan od svojih spratova pretvorila u smeštaj za svoje privremene zaposlene, nakon što je godinama imala problema sa zapošljavanjem novog osoblja.
Havier Segura, 30-godišnji biolog, smestio se onde sa namerom da ostane tri meseca. Nadao se pronalasku apartmana, ali odustao je nakon višenedeljne uzaludne potrage. „Bilo je prevara, drugi apartmani su koštali između 2.000 i 3.000 evra, dok su oni povoljniji od 1.000 do 2.000 evra već svi bili zauzeti“, kaže Segura.
„Imamo perverzan sisitem“, ističe Lukas Prats, predsednik turističke organizacije. „Ranije je bilo apartmanskih naselja za turiste, ali sada je sve turističko“. U junu je donesen regionalni zakon koji je na Balearskim ostrvima zabranio nelicencirane sezonske apartmane i ograničio broj mesta namenjenih turistima na 623.000. Cilj je spustiti broj kreveta na 500.000 u idućih nekoliko godina.
„Na Ibici svi žive od turizma“
„Nastavimo li ovako da rastemo, doći će trenutak kada više uopšte nećemo biti konkurentni, jer neće biti prijatno živeti ovdje. Smatramo kako je došlo vreme da sve malo srežemo“, objašnjava Visento Tores, direktor turizma u vladi na ostrvu.
Cilj je zaštititi turizam, vitalan za ostrvo, od loših medijskih napisa. Stanovnici Ibice jedva su preživljavali od ribolova i poljoprivrede pre nego što je ostrvo šezdesetih godina prošlog veka postao popularna destinacija. „Na Ibici svi žive od turizma“, kaže Prats. „Moramo da osiguramo normalan život turizma i stanovnika, svesni da će nam turizam uzrokovati neprijatnosti nekoliko meseci“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com