Malo je poznato da je moderni, mediteranski grad Tel Aviv u Izraelu jedinstven u svetu po tome što ima oko 4000 zdanja, svedenih i jasnih linija, izgrađenih u bauhaus stilu. Sazdali su ih tridesetih godina prošlog veka nemački arhitekti jevrejskog porekla, a mnoga od njih su 2003. uvrštena na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.
Zahvaljujući Bauhaus centru iz Tel Aviva naša publika je dobila priliku da do 18. februara u Mikser hausu pogleda putujuću izložbu fotografija pod nazivom „Očuvanje i obnova: Bauhaus i zgrade međunarodnog stila u Tel Avivu”, koju čini izbor najreprezentativnijih građevina u ovom minimalističkom stilu. Na fotografijama se mogu videti renovirane zgrade uz fotografije njihovih pređašnjih stanja i arhitektonskih planova. Postavku je kao deo festivala „Iz Izraela s ljubavlju” upriličila ambasada Izraela, povodom četvrt veka od obnavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Izraela.
Bauhaus je kao visoka škola graditeljstva i umetničkog oblikovanja nastala 1919. u Vajmaru, pod rukovodstvom arhitekte Valtera Gropijusa, s ciljem ostvarenja jedinstva svih likovnih umetnosti u arhitekturi i njenog povezivanja sa praktičnim životom. U radu škole učestvovali su izuzetni stvaraoci i umetnici poput Oskara Kokoške, Vasilija Kandinskog i Paula Klea. Škola se seli iz Vajmara 1925. u Dasau, gde je godinu dana kasnije dovršena sad već kultna zgrada Bauhausa, po projektu Gropijusa i ona je prelomno delo moderne arhitekture. Škola se ponovo seli 1932. u Berlin, ali je zbog internacionalizma i brige o čoveku nacisti zatvaraju, a mnoge čuvene arhitekte su se tada iselile u SAD , Kanadu i Izrael. Bauhaus je inače unapredio zanatsku proizvodnju do umetničkog nivoa i razvio industrijski dizajn.
Kurator izložbe dr Miha Gros, jedan od osnivača i direktor Bauhaus centra u Tel Avivu, kaže: Naš cilj sa ovom izložbom i katalogom bio je da pokažemo našoj lokalnoj publici da su obnove vredne truda. Mislimo da ovo može da ohrabri vlasnike zgrada u Belom gradu Tel Aviva da investiraju u renoviranje. Modernizam zapravo nije „star” za naša lokalna shvatanja, pošto su ljudi ovde navikli na hiljadu godina staro nasleđe. Zato je naš posao da pokažemo da su „nove” kulturne baštine podjednako bitne i da zaslužuju zaštitu. Proces restauracije počeo je pre oko 20 godina, ali tek u poslednjih nekoliko godina to može da se oseti u samom gradu. Sve više zgrada se renovira, tako da je Tel Aviv u renovirajućem bumu. Ne postoje jasni podaci koliko zgrada je renovirano do sada, ali procenjujemo da je to nekih 1500 od 4000. Izložba je prikazana prošlog novembra u Lajpcigu, dalje ide za Holandiju i Jermeniju.
O tome šta je doprinelo da bauhaus stil snažno zaživi na ovom tlu i koliko je uticao na industriju Izraela, Gros kaže: Bauhaus zgrade su građene od 1930. do 1948. godine, a arhitekte su dolazile iz svih delova sveta. Možemo naći veoma veliki uticaj Le Korbizjea, Eriha Mendelsona i poslednje, ali ne i najmanje bitne bauhaus škole iz Nemačke. Bauhaus arhitekturu možemo naći u čitavoj zemlji: Jerusalimu, Haifi kao i Jafi i malim kibucima od severa ka jugu zemlje. Napravili smo i nekoliko publikacija na ovu temu. Arhitektura je uklopljena u lokalnu klimu i ima svoj staromodni šarm. Predstavlja početak modernog Tel Aviva, i nalazi se u srcu grada zvanom beli (u svetskim metropolama se to obično naziva stari grad). U Belom gradu postoje mnogi restorani, kafići, bioskopi, pozorišta, plaža.
Bauhaus je nakon dolaska nacista na vlast označen kao nenemačka umetnost i kritikovana je njegova modernost. Uticao je ne samo na arhitekturu, gde je insistirao da nestanu granice između funkcije, konstrukcije i dekoracije, već i na štamparstvo, fotografiju, izradu nameštaja, keramike, tekstila. O tome koje su danas delatnosti Bauhaus centra u Tel Avivu i da li su umetnici podstaknuti da rade „varijacije na temu”, odnosno da se osvrnu na bauhaus iz današnjeg ugla, dr Miha Gros kaže da je cilj Bauhaus centra da pokaže ogromnu oblast modernizma i njen uticaj na život, kao i na dizajn i proizvodnju.
– Naš centar ima sopstvenu izdavačku kuću koja je posvećena lokalnoj arhitekturi. Takođe pravimo postere, mape, razglednice itd. Ohrabrujemo mlade dizajnere da uključe jezik modernizma u savremenu umetnost. Takva dela se prodaju u samom centru, gde se održavaju umetničke izložbe. Izlažemo u našoj galeriji i dela modernizma iz drugih krajeva sveta – kaže Gros.
Podsećamo našeg sagovornika da je jednom prilikom izrazio uverenje da će ovaj centar jednog dana moći da predstavi na nekoj sličnoj izložbi, čitav Beli grad obnovljen i očuvan.
– Ova rečenica je veoma optimistična – kaže Gros i dodaje: Ne verujem da ćemo uspeti da završimo renoviranje celog Belog grada u našem životnom veku. Naredni bitan korak u obnovi jeste oživljavanje tradicionalnog Dizengof kruga. Ovaj veliki trg je simbol bauhaus arhitekture, sve zgrade pripadaju ovom stilu i to je verovatno jedini takav trg na celom svetu. Renoviranje ovog mesta je počelo pre mesec dana i mislimo da će biti završeno za oko godinu dana. Tada će Tel Aviv imati ponovo bauhaus srce, koje će kucati i privlačiti turiste, a Beli grad će dobiti pravi bauhaus dragulj.
(Biljana Lijeskić, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com