Slatki praznik: Cela Rusija jede palačinke (foto, video)

U Rusiji je počela Maslenica, drevni slovenski praznik kojim se ispraća zima i dočekuje proleće. To je jedan od omiljenih narodnih praznika, koji protiče u znaku sveopšteg narodnog veselja, masovnih šetnji i festivala. Ankete pokazuju da tek 10 odsto Rusa ne slavi ovaj praznik.

Glavni simbol Maslenice su palačinke, koje se peku svaki dan tokom trajanja praznika. One simbolizuju sunce i dolazak proleća. Po tradiciji, prva palačinka pravi se za pokoj duše svih umrlih i nosi se na groblje ili se daje siromašnima.

Maslenica traje cele nedelje, a počinje sedam dana uoči Velikog posta. Ove godine se slavi od 20. do 26. februara.

Svaki dan ovog praznika ima svoje tradicije i običaje, ali se praznovanje može podeliti u dve faze — na „malu Maslenicu i „široku Maslenicu“.

„Mala Maslenica“ traje tri dana, od ponedeljka do srede. U tom periodu se vrše pripreme za glavno slavlje, čisti se kuća, spremaju se praznična jela, peku se prve palačinke.

Glavni deo praznika je „Široka Maslenica“, koja traje četiri dana, od četvrtka do nedelje. Tih dana se organizuju narodne šetnje i narodna veselja, a takođe se vrše i razni obredi ispraćanja zime.

Za ruski narod sedam masleničkih dana predstavlja najveseliji i omiljeni period u godini.

Svaki dan Maslenice ima svoj naziv i svrhu. Ponedeljak je „dan susreta“, utorak je „dan razigravanja“, sreda je „dan gurmana“, četvrtak — „razbibrige i lumpovanja“, petak — „taštine večeri“, subota — „zaovinog posela“, a nedelja je „dan praštanja“.

U staroj Rusiji sedenje kod kuće tokom dana praznika smatralo se lošim znakom. U kuću se ulazilo tek da se malo zgreju, a ostatak vremena se provodio na sajmovima, festivalima, slavljima, klizanju i sankanju.

U tradiciji Maslenice posebno mesto zauzima duhovnost čoveka — pred početak Velikog posta trebalo bi se „očistiti“ od rđavih misli, pomiriti se sa neprijateljima, pokajati se za loše misli i loša dela, tražiti oprost i oprostiti, i sve loše ostaviti u prošlosti. Praznik se dočekuje i slavi „čistih“ misli, u radosti i veselju.

https://twitter.com/ninacim28/status/833662490705797122

Istorija nastanka Maslenice ima duboke korene. Radi se o starom slovenskom prazniku koji je došao iz mnogobožačke kulture i očuvao se i nakon prihvatanja hrišćanstva. Veruje se da je Maslenica nastala od paganskog praznika Komojedice, posvećenog danu prolećne ravnodnevice.

Palačinke se jedu svakog dana. Svaka domaćica ima svoj posebni, tajni recept pripreme palačinki koji se prenosi s kolena na koleno. Palačinke se peku od pšeničnog, ovsenog, heljdinog i kukuruznog brašna, a ponekad i sa dodatkom krompira, tikve, jabuke i krem sira.

Služe se sa kavijarom, lososom, pečurkama, pavlakom, medom, raznim kremovima, slatkim ili džemom.

U glavnom gradu Rusije na festivalu „Moskovska Maslenica“, koji je počeo još 17. februara, biće napravljeno čak 120 vrsta palačinki, dok se, recimo, u drugim ruskim gradovima nadmeću ko će da napravi veću ili ukusniju palačinku.

Praznik se širom Rusije slavi na ulicama, trgovima, u parkovima… Organizuju se masovne šetnje, brojne zabave, koncerti, pozorišne predstave, sajmovi, razna takmičenja za decu i odrasle, prenosi Sputnjik.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com