Bard domaćeg glumišta, legenda pozorišta i filma Bora Todorović preminuo je jutros posle kraće bolesti u Beogradu.
Nekoliko dana nakon operacije slepog creva čuveni glumac se požalio na bolove i odjednom mu je pozlilo. Hitno je operisan i lekari su konstatovali da je imao moždani udar nakon kojeg se nije budio iz kome.
Inače, pre operacije slepog creva, ovaj vrsni glumac je viđen na javnim manifestacijama gde ništa nije upućivalo na to da ima zdravstvenih problema. Tako je početkom prošlog meseca prisustvovao promociji knjige Bože Koprivice, kada je kao i uvek ćaskao sa svojim prijateljima a teme su bile umetnost i fudbal.
Todorović je rođen u Beogradu, 5. novembra 1929. godine.
Napustio Mašinski fakultet da bi upisao Pozorišnu akademiju. Diplomirao je 1956. godine u klasi profesora Joza Laurenčića.
Studirao je u klasi sa Ljubom Tadićem, Slobodanom Cicom Perovićem i Markom Todorovićem kod profesora Joze Laurenčića. Brat je slavne Mire Stupice i otac je glumca Srđana Todorovića i glumice Dane Todorović.
Do 1957. godine je bio član Beogradskog dramskog pozorišta, 1957 – 1961. Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu (gde se ističe u američkom repertoaru – Artur Miler, Tenesi Vilijams), a od 1961-1983. godine beogradskog Ateljea 212 (gde veliki uspeh ima glavnom ulogom u Arseniku i starim čipkama J. Keselringa, 1961).
Na filmu debituje likom kolebljivog i neurotičnog partizana u Koracima kroz maglu (1967) Žorža Skrigina. Filmu se vraća tek u drugoj polovini sedamdesetih godina – s pojavom generacije reditelja tzv. praške škole (npr. Nacionalna klasa Gorana Markovića i Poseban tretman (1980) Gorana Paskaljevića). Posle uspeha u istomenom komadu Dušana Kovačevića i u filmu Maratonci trče počasni krug (Slobodana Šijana (1982.) tumači predratnog filmskog pionira.
Mnoge replike likova koje je igrao danas su prepoznatljive i često se citiraju. Igrao je u vrlo različitim ulogama, od pionira nove umetnosti filma i zagovornika novih sloboda u filmu „Maratonci trče počasni krug“; komičnog lopova i prevaranta koji preživljava ratne godine u „Balkan ekspresu“ do vođe romske mafije u „Domu za vešanje“ i lika Luke Labana u „Profesionalcu“.
Nasmejmo se još jednom, Bori u čast, scenom iz filma „Maratonci trče počasni krug“ gde je maestralno odigrao ulogu Đenke:
https://www.youtube.com/watch?v=A_3jbeHBhtA
Bora Todorović bio je dobitnik brojnih priznanja i nagrada – osvojio je Sterijinu nagradu za ulogu u predstavi „Maratonci trče počasni krug“, nagradu Ćuran za uloge u predstavama „Maratonci trče počasni krug“, „Mrešćenje šarana“, „Pseće srce“, „Lari Tompson – tragedija jedne mladosti“, nagradu „Zoranov brk“ za ulogu u predstavi „Povratak“, nagradu Pavle Vujisić za životno delo, Gran pri za ulogu u „Profesionalcu“ u Kanu…
S puno oštrine, mimo uobičajenih konvencija igra Pika – džeparoša izvan pravila morala koji uzbudljivo preživljava prve dane rata u filmu Balkan ekspres (1983) Branka Baletića. Posebno je zapažen po likovima „autsajdera“ (jugoslovenskog „gastarbajtera“ u Švedskoj u filmu Mister Montenegro (Dušan Makavejev, 1981), žrtve hipertrofirane provincijalne ideološke paranoje u Balkanskom špijunu Božidara Nikolića i Dušana Kovačevića (1984.), te opskurnog romskog „kuma“, virtuoza u manipulisanju ljudima u Domu za vešanje (Emir Kusturica, 1988), u kojem je jedan od dvoje profesionalnih glumaca. Glumi i na televiziji u serijama Sivi dom, Diplomci, Ceo život za godinu dana, Ljubav, ah ljubav, Rađanje radnog naroda.
Inače, Todorović se poslednjih godina povukao iz sveta pozorišta i filma a u medijima se retko pojavljivao.
Izvor: Wikipedia/Kurir/Novosti
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com