Drugi dan. Moj dan. Iako ne pijem pivo, slaviću Apatinsku pivaru. Molim čitaoce da mi ne zamere na preteranoj subjektivnosti. Ipak sam ovaj dan čekao gotovo 20 godina. I dočekao… Ali, idemo redom, sve kako valja i trebuje.
Drugi dan "Jelen pivo lajv" festivala počeo je slično kao i prvi. Uz vrućinu i odlaganje početka. Ipak, ja nisam kasnio. Što je sigurno, sigurno. Bendovi "Strip" i "Shiroko" svirali su pred šačicom ljudi, kao i kolege prethodnog dana. Šteta, jako lepo zvuče. A onda se na velikom video bimu iza pozornice pojavio natpis – "Majke" 18.50. A ja kô da ne verujem. Odlazim na šipku ispred bine, kao u polusnu. I dalje u neverici. Momci štimuju instrumente, pored mene dve Riječanke u transu, a ja ne dišem. Je li došao taj dan?
Na binu se nekako doteturao, prebijen od alkohola i ko zna čega još, čovečuljak od jedva 50-ak kila sa rej ban naočarima i kaubojkama na nogama. Kada sam čuo glas, suze su mi krenule. Teško je govorio, još teže se kretao. I to je bilo više nego dovoljno. Jer taj čovečuljak zapravo je bio Goran Bare! Čovek sa tri života, moj vaspitač i roditelj. Tekstovi koji skraćuju život, gitara koja reže i glas koji prodire do kosti. Eto, to su "Majke". A to govorim samo nekoliko sati posle događaja, i sam nesvestan svojih reči. Priznajem, nije ih lako slušati. Poštujem svačije mišljenje, i da su teški i da su suviše mračni… Ali ja ih baš takve volim. Četrdeset pet minuta sam živeo neki drugi život, tuđ. U nemogućnosti da kontrolišem pokrete i emocije, suze i krike. Ostaje mali žal za pesmama poput "Krvarim od dosade" i "Mršavi pas", ali Bare je obećao! Pred bis i jednu od njihovih prvih pesama – "Iz sve snage", Bare je promrmljao: "Nisam znao da imamo ovoliko fanova ovdje. Doći ćemo ponovo." Obećao je! A ja više nemam želja u životu. Gledao sam "Majke"!
Uh, teškom mukom idemo dalje. Vidno manji broj ljudi nego prethodnog dana dočekao je na Tašu i ostale izvođače. Prva u nizu bila je "Disciplina kičme", iliti "Disciplin A Kitschme", kako vam drago. Bilo je lepo još jednom se vratiti u mladost i čuti hitove "Iza devet brda", "Betmen, Mandrak, Fantom", "Buka u modi"… Da napomenem da je silni bubnjar benda imao asistenta koji mu je sve vreme nameštao i pridržavao bubanj jer ga je ovaj, narodski rečeno, "pojeo". A ono što Koja može da uradi na basu, ne može niko u svetu, to potpisujem. Sjajna svirka!
Sledi sladunjavi srcolomac i zavodnik Evan Dando i njegovi "The Lemonheads". I oni su prvi put kod nas. Devojčice su vrištale, Riječanke su htele da mu bace grudnjak, a Dendo je bio zagledan u nebo, nekoliko puta se izvinjavajući zbog svog glasa. Nije bilo potrebe, svirka je bila više nego dobra. Na kraju je sišao do jedne devojke u publici, da malo proćaska s njom, i još više zaludeo ostale prisutne zaljubljene devojčice.
Za sam kraj, naši bogovi. Cane, Anton i svemogući "Partibrejkersi". Anton je majicom "Iggy is king" pokazao šta misli o zvezdi prethodnog dana, a Cane je komentarom za VIP galeriju – "Vidi p…e", rekao šta misli o njima. I onda rokačina do ponoći, pa i posle. Sjajan spoj starih i novih hitova. Samo da ispravim malopređašnji komentar – ono što može Koja da odsvira na basu, može još samo Anton na gitari. Starimo, menjamo se, ali ne odustajemo! "Partibrejkersi" zauvek!
Kraj. Gomila uzbuđenja, gomila zabave. Ovaj grad je zaista veliki. Šta je sledeće?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com