Eto, dočekasmo i Patona. I šta da kažem? Ni "F" od Fejta (čitaj "Faith No More"). A toliko smo se nadali… Iščekivali. Ali nije tu kraj mukama.
U nedelju, 15. juna, u tropskoj vrelini sale SKC-a, Majk Paton, bivši pevač grupe "Faith No More", održao je koncert sa svojim bendom "Zu". Zajedno s Patonom, ovaj italijanski fri džez-pank trio čini "Zu Quartet", bez sumnje jako kvalitetan i originalan bend, koji nam je te večeri pružio odličnu svirku. U čemu je onda problem?
Prvo, koncert je kasnio. Dobro, na takve stvari smo se navikli. Svirka zakazana u 21, u 21.30 se gase svetla. I to je u redu. Histerija u masi. Čeka se Paton. I čeka… I čeka… Vruće je i zagušljivo. A i dalje se čeka. Još dodatnih sat vremena. Do 22.30. Što je mnogo, mnogo je! Posle smo čuli da su kasnili zbog večere u nekom restoranu. Navodno su skoro i zaboravili na sopstveni nastup. U to ne želim da poverujem. Ipak, znojava i umorna tela sam video rođenim očima a čuo sam i zvižduke i psovke, kao i povike: "Vratite nam pare!" S debelim razlogom.
Dalje. To što smo mi očekivali Fejte na sceni, a ne Patona, to je svakako naš problem. Čovek hoće da pobegne od vokala u neku drugu dimenziju zvuka i glasova. Poštujem. Pri tom to sjajno zvuči. A ozvučenje stvarno ne pamtim tako dobro. Ljudi u prvim redovima su izmicali pred zvučnicima. Silno, nema šta!
Sledi šlag na torti. Nakon sat vremena (sa sve bisom) eksperimentalne muzike i neartikulisanih glasova i Patonovih vrisaka, koncert je završen. Da, završen. A najavljivali su nam više od dva sata paklene svirke. Pola sale je bilo oduševljeno, a pola u šoku, pitajući se šta je uopšte i tražilo tu. Dok sam odlučivao kojoj polovini da se priklonim, svetla su se popalila, a od Patona više nije bilo ni traga, ni glasa. Srušene nade, izneverena očekivanja ili nešto novo u životu? Šta god da je, kratko je trajalo.
Sva sreća pa nisam poslušao svog prijatelja Željka i nisam napisao članak o Patonu, niti sam najavio ovaj koncert, niti sam ga posetio.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com