Vraćam se iz Novog Beograda i stojim u Terazijskom tunelu, čekajući da se upali zeleno svetlo. Nema tome mnogo, možda mesec, dva. Golf dobro prehlađen, dvadeset šesta mu je godina. Samo čekam da se ugasi pa da krenem da guram. Ipak ne, ne da se on. Ja sam u traci za pravo, pored mene kolona koja skreće prema Domu omladine. Pogled mi sa komandne table skreće ulevo. Simpatičan autić, možda hjundaji, nisam siguran. Boja siva, ako je verovati daltonisti.
Osmatram vozača. Duga ravna kosa, slepljena uz obraze. Lepa devojka, reklo bi se. Okreće se prema meni, pogled oči u oči. Mislim da je zrno falilo da se onesvestim. Bila je to ona. Aleksandra Radović, glavom i bradom. Ni sam ne znam konkretan razlog tolikog mog uzbuđenja. I ranije sam viđao mnoge poznate ljude, čak svoje idole, pričao sa njima… Ali ovako se nikad nisam osećao. Kolena su mi se u sekundi odsekla i oblio me je hladan znoj. Ni makac. Tek su me malo povratile sirene ovih iza mene, jer je semafor odavno već bio otvoren. Mislim da sam napravio kolonu do Brankovog mosta. Od Aleksandre, naravno, ni traga ni glasa. S obzirom na moje tadašnje stanje, dobro je da sam kući stigao u jednom komadu. Ni dan-danas nisam svestan šta mi se tamo, na izlasku iz tunela desilo, a još uvek sam besan na sebe što nisam bilo kako reagovao. Bar da sam se nasmejao ili mahnuo. Jedino što sam nakon toga mogao da zaključim je da je Aleksandra Radović, zapravo jedna super žena i fenomenalna pevačica, koja je daleko iznad ovog vremena i prostora u kome se nalazimo.
E, sad, kako onda objašnjavam činjenicu da o jednoj takvoj osobi, kakve nema na ovim prostorima, nismo pisali više od godinu dana? Upravo njenim karakterom. Tiha, mirna, nenametljiva, govori samo kad imao debeo razlog. Svesna svojih kvaliteta, ne pametuje previše po medijima, kao što radi bar 90 odsto estrade. Ne truje javnost praznim pričama tipa šta voli da jede, gde se oblači, ko je zadužen za njen izgled… Ali zato kad pusti glas, vreme staje. Zaista je boginja, pravi dragulj ovog podneblja.
Zbog svega ovoga sam se i jako iznenadio kada sam nedavno video njen intervju na jednoj manjoj televiziji. Otpratio sam sve i upijao svaku reč. A povod je bio više nego značajan. Aleksandra Radović, biser našeg estradnog neba, ima novi album, koji će se uskoro pojaviti u prodaji. Spot za pesmu "Nemoj" već se zavrteo na raznim televizijama. Eto, posle bezimenog prvenca iz 2003. godine s megahitovima "Ako nikada", "Kao so u moru", "Nema te žene", "Još danas" i "Laž", i drugog albuma – "Dommino" iz 2006. ("Zagrli me", "Nisi moj", "Možda je bolje bez mene", "Neću plakati", "Karta za jug"), do kraja meseca trebalo bi da dobijemo novi materijal, koji željno iščekujemo. Posle toga, nadamo se, slede koncerti i promocije, ali da ne trčimo pred rudu. Da sačekamo mi prvo novi album.
A ja ostadoh da iščekujem neki novi susret, kako bih joj objasnio koliko je zapravo veliko moje poštovanje prema njenom liku i delu. Pa makar to opet bilo u tunelu… Niko kao Aleksandra!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com