Slušam nove Brejkerse. Deseti put. Petnaesti možda. Razmišljam…
Godine 1989. kupio sam kasetu jednostavnog imena – Partibrejkers 3. Još uvek je imam. Kao, uostalom, i sve ostale albume. Ipak, taj je bio poseban. Iz jednog jedinog razloga. Tada sam, mlad i nesvestan, za jedne novine napisao nesto strašno. „Ovo je vrh. Savršenstvo. Bolje se, jednostavno, ne može. Brejkersi posle ovoga moraju da se ugase!“ Sva sreća što me nisu poslušali. Jeste to bio vraški dobar album, ja i dan-danas osećam onu istu jezu od pre 17 godina već pri prvim taktovima pesama „Sunca sin“, „Ono što pokušavam sad“, „Hipnotisana gomila“, „Zemljotres“, „Kreni prema meni“… Ipak, da su me poslušali, ostali bi uskraćeni za hitove kao što su „Hoću da znam“, „Daleko od očiju“, „Rođen loš“, „Ledeno doba“, „Žurim“, „Gramzivost i pohlepa“, „Sloboda ili ništa“, „Dugo te nema“, „Lobotomija“.
Da se vratim na poslednje tri pesme. One su s novog albuma. Posle pet godina pauze, novembra 2007. najzad se pojavio novi CD „Sloboda ili ništa“ u izdanju PGP RTS-a. Sigurni i precizni, s britkom gitarom i prepoznatljivim ritmom i tekstovima, s novom energijom, ponovo su zaseli na čelo kolone. I, jesu li to oni Brejkersi iz ’89. godine? Ne. Ne bi ni valjalo da jesu. Nekada su to bili buntovnici, bez vere u bilo šta, besni na sve što nas okružuje. S razlogom, dodao bih. Jer, bili su vidovnjaci. Godine koje su došle nakon toga su to i pokazale. Prave vrednosti su iščezle, zlo je postalo dobro, a ono istinski dobro je gotovo nestalo. Godine 1992. u projektu „Rimtutituki“ Cane je zaurlao: „Nećemo da pobedi narodna muzika!“ Nažalost, pobedila je. Ali ne zato što je bila bolja i slušanija, već zato što je bila bučnija i što je imala bolje alate u rukama. Vlast i medije. Ipak, Brejkersi ne posustaju. I dalje prosvetljuju i vaspitavaju.
Krupan zaokret se dešava kada Čavke iz „Orgazma“, inače Canetov veliki prijatelj, premine. U tom periodu je i sam Cane teško oboleo. Nakon te borbe, grupa se okreće veri. Onoj pravoj. Veri u Boga, u ljubav, u prijatelje. Pokazuju to na svakom koraku. Kroz pesmu, kroz razne izjave, kroz humanitarne aktivnosti. Pozivaju sve da im se pridruže, da počnu da veruju. I eto, stižu tamo gde danas jesu. Gde im je i mesto.
Krajem novembra imali su promociju albuma u Beogradu a 15. i 22. decembra „otprašiće“ svoje u Sarajevu, u Domu mladih, odnosno u Zagrebu, u Tvornici. Već vidim ljude odande koji s nestrpljenjem očekuju taj dan i ponovno gostovanje Brejkersa u njihovom gradu. Znam to, jer i ja sam se slično osećao pred koncerte KUD Idijota ili Psihomodo popa kod nas. Jer, za nas, vreme je stalo tamo neke ’91. a nastavilo se 2000. I ništa se nije promenilo…
A vi, nabavite novi album, nećete pogrešiti. Ja ga ponovo slušam. Deseti put. Petnaesti možda…
Više informacija
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com