Jasno se sećam, kao da je juče bilo. Godina 1988, poslednji dan osnovne škole. Slavlje, praznik za nas, cepaju se knjige, pišu se grafiti. Jedan važan period ostaje za nama. Postajemo odrasli. Petaci nas gledaju i zavide nam. A mi – u nebesima. Mislili smo da smo najpametniji, da ćemo svet promeniti. Dosta nas se okupilo u dvorištu škole. Sedimo poređani u krug. Pogledi, simpatije, glava na ramenu i u nečijem krilu, osmesi i poneka suza. I, naravno, gitara. Moj drug Šaca je doneo. I ceo svet je naš. On svira a mi pevamo. Redom: „Ostani đubre do kraja“, „Ostaću slobodan“, „Nemoj, srećo, nemoj danas“, „Dva dinara, druže“, „Neću da ispadnem životinja“, „Pogledaj dom svoj, anđele“, „Lutka sa naslovne strane“… Ostasmo mi do kasno u noć. Bože, koliko smo tad bili srećni!
Nepunih 20 godina kasnije, letos na moru, lagano šetam pored plaže i uživam. Nailazim na grupicu mladih ljudi kako sede tik uz obalu. Mrak je, ne vidim jasno koliko ih je, ali čujem da imaju gitaru. Smeju se, vesele, pevaju. Zaustavim se na trenutak. Imam šta i da čujem. Isti repertoar kao i kod nas na „maturi“. „Riblja čorba“ od A do Š. Tek poneki presek, tipa „Krivo je more“, jasno zbog čega. Odslušah ja ponovo i „Lutku“, i „Dva dinara, druže“, i „Anđele“. Na trenutak sam otputovao natrag u ’88. godinu i u njeno krilo. Neke stvari ostaju zauvek.
Nedavno je ova legendarna rok grupa objavila živi CD i DVD, u izdanju „City records“-a, s velikog koncerta održanog marta prošle godine u „Beogradskoj areni“. Ovo ostvarenje nosi naziv „Gladijatori u BG areni“. Simbolično, a kako sam Bora Đorđević kaže, posle dva i po sata svirke i otpevanih 29 pesama, svi su tamo bili gladijatori, i bend i publika. Trenutno, ovaj „mladi bend kome treba pružiti šansu“ (Borine reči) planira da krene na svetsku turneju. U okviru nje ugovaraju se nastupi u Sjedinjenim Državama (maj) i u Kanadi (jun). U opticaju su sledeći gradovi – Čikago, Los Anđeles, Njujork, Klivlend, Feniks, Kalgari, Vankuver i Edmonton.
Sledeći korak se sam po sebi nameće. Ovo je godina u kojoj grupa slavi tri decenije postojanja. Naime, do jeseni se očekuje objavljivanje novog materijala, a onda do kraja godine i kruna karijere – Marakana. Već se o tome razgovaralo i s menadžerom benda Ganetom Pecikozom, i s Draganom Džajićem, i sa Zvezdanom Terzićem. „Riblja čorba“ je to svakako zaslužila. A i mi koji smo rasli uz njihovu muziku.
Vidimo se na Marakani.
Mnogo više informacija
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com