Sve je počelo velikim neprijateljstvom, a završiće se trajnom ljubavlju. Govorimo o odnosima muzičke industrije i servisa za deljenje MP3-a, kao što su Napster ili MP3.com. Po mišljenju izdavača, muzički formati koji su kružili Internetom bili su vid kršenja autorskih prava i povreda imovine, pa su počeli veliki sudski procesi, u kojima su se tražile zabrane rada ovakvih servisa i velike milionske novčane kazne. Ali, došao je i trenutak u kome su velike kompanije shvatile da ovakav vid borbe ne donosi mnogo koristi na duge staze, i da novo doba zahteva nove načine postojanja.
Što se veća prašina podizala oko pomenutih servisa, to je i veće interesovanje korisnika bilo za njih. Programeri i hakeri su smišljali nove načine razmene muzičkih fajlova, koji bi bili sigurni što se tiče zakona i uspeli da zaobiđu sve zamke velikih kompanija. I zaista, nove koncepcije su mudro počele da izbegavaju centralne servere preko kojih je išla razmena (kao u Napster-ovom slučaju), i donele mogućnost da sami korisnici budu u ulozi i klijenta i servera i da, praktično, budu anonimni i neuhvatljivi.
Muzička industrija je shvatila da se protiv ove pojave ne može efikasno boriti, već da budućnost leži baš u korišćenju mogućnosti mreže u komercijalne svrhe. Zato je i nedavno kompanija Napster najavila da njihov servis prestaje da bude besplatan i da će korisnici uz malu pretplatu imati neograničen pristup i mogućnost „skidanja“ i razmene fajlova.
Do ovakve odluke je došlo posle potpisivanja ugovora između servisa Napster i kompanije Bertelsmann, jednoj od vodećih na području muzičkog izdavaštva i zabave. Ta kompanija je bila i jedna od onih koje su Napster tužile, ali su posle ovakvog dogovora tužbu povukle. Ostale kompanije koje su tužbu podigle još uvek nisu odlučile kakvi će biti njihovi naredni koraci, ali se čini da će i sa njima doći do sličnog dogovora.
Šta uopšte znači ovakav zaokret u Napster-priči za budućnost tržišta, poslovanja i zabave? Može se reći da smo svedoci sukobu između dva koncepta poslovanja: starog, tržišnog oblika i novog, mrežnog koncepta. U pravom postoje prodavci i kupci između kojih postoji razmena dobara i svojine, a u drugom slučaju postoje serveri i klijenti koji dele pristup servisima i informacijama.
Analitičati smatraju da će mrežna ekonomija (ecommerce) do sredine narednog veka u potpunosti zameniti stari koncept i doneti sasvim nove odnose i oblike poslovanja. Prethodnica ovakvih strujanja je upravo muzička industrija koja je shvatila da su transakcije na starom tržištu previše spore: na Internetu razmena informacija dostiže ogromnu brzinu, i jednostavnim klikom na miša je danas moguće poslati ili download-ovati fajl, bilo da je u pitanju MP3 ili neki drugi oblik ili zapis. Distribucija na mreži znatno redukuje, skoro svodi na nulu, troškove koje danas muzička industrija ima: proizvodnja, pakovanje, transport i klasična prodaja itekako mnogo koštaju u poređenju sa kreiranjem jednog jedinog MP3 fajla koji, istog trenutka, može da bude distribuiran milionima korisnika širom sveta. Stari koncept se zato bazirao na povećanju produkcije/proizvodnje i prodaje, dok će se novi oblik poslovanja u potpunosti zasnivati na jednostavnoj pretplati koja će korisnicima/mušterijama omogućavati neograničen pristup. Nema više povećanja profita putem uvećanja proizvodnje i prodaje. Konkretno, Napster će svojim korisnicima omogućiti da za samo 4,95 dolara mesečno imaju neograničen pristup kompletnom katalogu kompanije Bertelsmann.
Analitičari predviđaju da će do 2005. godine ovakav sistem pretplate donositi zaradu od 980 miliona dolara, dok će klasična prodaja CD-a biti „teška“ samo 530 miliona. Ono što se očekuje i što je već sad neizbežno, jeste uključenje i filmske industrije u nov oblik poslovanja. Trenutno i ovaj segment ima problema sa krekovanim DVD-filmovima koji se slobodno distribuiraju mrežom. Procene ovakve razmene govore o cifri od 300.000 filmova koji se svakog dana skinu sa Interneta!
Još na istu temu:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com