Sunčeva aktivnost je u poslednje vreme pala na najniži nivo, koji nije zabeležen u poslednjih 100 godina, objavili su naučnici. Na Suncu nema pega, registrovano je i veoma malo Sunčevih oluja, a rezultati posmatranja Sunca zbunjuju astronome, koji su ovaj poblem razmatrali na Britanskoj astronomskoj konferenciji.
Sunce obično prolazi kroz ciklus aktivnosti koji traje 11 godina. Kada je na vrhuncu, njegova atmosfera vri i ono izbacuje talase supervrućeg gasa koji na Zemlji stvara polarnu svetlost i eventualno probleme s električnim sistemima. Posle te, često spektakularne aktivnosti, sledi nešto mirniji period. Stručnjaci su još prošle godine očekivali početak zagrejavanja posle zatišja, jer se sledeći solarni maksimum očekuje već 2012. godine. Ali umesto toga, naša zvezda je pala na 50-godišnji minimum po snazi solarnih oluja, 55-godišnji minimum u zračenju i 100-godišnji minimum u aktivnosti Sunčevih pega.
Profesor Luiz Hara (Louise Hara) s University College-a u Londonu kaže da još uvek nije jasno što se zbiva sa Suncem, ni kada će ponovo postati aktivnije. "Nema naznaka da bi se to uskoro moglo dogoditi. Trenutno postoje naučni radovi prema kojima ćemo se uskoro vratiti u normalu. Međutim, drugi stručnjaci tvrde da ćemo ući u još jedno razdoblje dubljeg minimuma. O tome se vodi velika naučna rasprava", objasnila je prof. Hara.
Naučnike ova situacija posebno zabinjava, jer je poznato da je sredinom 17. veka na Zemlji nastupilo malo ledeno doba u trajanju od 70 godina (od 1645. do 1715.) s nizom neuobičajeno hladnih zima koje su zahvatile severnu Zemljinu hemisferu, a smatra se da je ovo bilo prouzrokovano takozvanim Maunderovim minimumom. Sunčeve pege pojavljivale su se u tom razdoblju sporadično i izgledalo je kao da se solarni ciklus potpuno raspao. Neki ljudi zato veruju da bi sadašnja neaktivnost Sunca mogla biti najava nekog sličnog ledenog doba, koje bi moglo poništiti klimatske posledice globalnog zagrejavanja.
Međutim, prof. Majk Lokvud (Mike Lockwood) smatra da se tako nešto neće dogoditi. "Pažljiva posmatranja pokazuju vrlo jasno da je Sunce dosetiglo svoj maksimum 1985. i da je ovo danas nastavak silaznog trenda solarnih aktivnosti koji se nastavlja već nekoliko decenija. Lokvud ovo obašnjava time da Sunce, pored 11-godišnjeg ciklusa, verovatno prolazi i kroz druge, duže oscilacije u kojima Maunderov minimum predstavlja jednu od najnižih tačaka. "Za ponovni ulazak u Maunderov minimum bilo bi potrebno više od 100 godina", naglasio je on.
Povezanost Sunčevih minimuma s hladnim razdobljima i mogući mehanizmi ove pojave do danas nisu u potpunosti razjašnjeni. Astronomi i meteorolozi zato pomno prate sve promene na Suncu i njihov uticaj na našu planetu. Ali astronomi danas imaju na raspolaganju snažne teleskope i satelite kojima mogu pažljivo pratiti zbivanja na Suncu, pa se nadaju da bi ovo zagonetno ponašanje Sunca uskoro moglo biti rešeno, a neka eventualna buduća ledena doba predviđena na vreme.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com